Nedeljko Bilkić se priseti reči nekadašnjeg predsednika: Tito mi je zabranio da pevam „Kad bih mogao

Nedeljko Bilkić, iako ima 84 godine, ne namerava da ide u penziju. I dalje peva s punim žarom, a odlazeću 2024. godinu pamtiće kao uspešnu. Objavio je trostruki CD, ali i album na kojem su nove pesme, koje je uradio u saradnji sa Aleksandrom Sofronijevićem.

– Ceo život sam u narodnoj muzici, to je od rođenja u meni. Od mene može da se očekuje nova pesma, ali u duhu narodne muzike. Nikakve strane primese niti u muzici, niti u rečima. Volim još uvek, iako sam u nekim lepim godinama, da zapevam finu sevdalinku, znači da sam na pravom putu čitav život.

Kakva je vama bila 2024. godina?

– Izdao sam trostruki CD i sa Aleksandrom Sofronijevićem isto divnih 10 pesama, koje se slušaju. Drago mi je, pošto dugo pevam, što još uvek ima publike koja me voli i želi da me čuje.

Da li vam smeta što se estrada mnogo promenila otkad ste prvi put kročili na binu?

– U ondašnjoj Jugoslaviji imali smo iz svake republike 10 vrhunskih pevača. Znalo se ko peva zabavnu, a ko narodnu muziku. Znalo se ko je Arsen Dedić, Lola Novaković, Nada Knežević, Đorđe Marjanović. I u narodnoj muzici se isto tačno znalo 10 iz svih republika. Danas samo u Srbiji imamo 8.000 pevača i muzičara. Kad je ogromna ponuda, potražnja je mala. Da bi bio neko potreban je talenat i mnogo rada. Opstaju oni koji su najbolji, poslužio bih se rečenicom Šar Lazna Bonura, francuskog pevača, onoliko si veliki umetnik koliko se zadržiš na pozornici. Koliko se zadržavaju mladi, to se vidi.

Pamtite li neki doček Nove godine?

– Sve Nove godine sam dočekivao u Jugoslaviji. U inostranstvo sam išao na turneje. Izdvojio bih jednu Novu godinu kada smo pevali kod maršala Tita na Brionima, da čujete koja ekipa: Zdravko Čolić sa Lokicama, Tereza Kesovija, Ljiljana Čavoli, moja Dušica, ja, Živan Saramandić sa suprugom, Mija Aleksić, glumci… To je izgledalo fantastično. Bilo je oko 200 zvanica. Za ovalnim stolom su sedeli Tito i ostali rukovodioci, među njima je bila glumica Mira Stupica. Bila je udata za potpredsednika. Kada je došlo čestitanje došla je i rekla: „Deco, ja ne pripadam njima, ja pripadam vama“. Sedam dana smo bili na Brionima. Zdravko Čolić je tada bio vojnik, ali je došao.

Uz koga se Tito najviše veselio?

– Tada je već bio u poznim godinama. Razmišljao sam odakle mu tolika snaga da ga narod toliko voli i poštuje. I onda sam primetio kad ga je Branko Nikolić uhvatio ispod ruke i rekao: „Predsednične, vi ste umorni, da vas odvedem malo“, a on mu je rekao: „Čekajte, boga ti, ja hoću sa svima da se pozdravim“. Sa svakim se poljubio i čestitao Novu godinu. Rekao je: „Ko nam je ovde spremao, ko nas je služio, ja moram njih da poljubim“. Takav čovek je poštovao i kuvaricu i kelnera i radnika i profesora. Imam još jedan detalj. Sedeo sam, a oni su pričali da ima jedan ekonomista, najbolji u Bosni, ali je vernik. Tito je rekao: „Ako je tako, a veliki je ekonomista, pa vi mu napravite tu pored džamiju da klanja i da radi.“ Takav je bio, jedinstven čovek.

Znate li šta ste mu otpevali?

– Znam šta mi je bilo zabranjeno da pevam. „Kad bih mogao da se podmladim“ i još neke pesme. Mogao sam da pevam samo vesele pesme. Tito je voleo sve pevače i to je pokazivao, a onako intimno najviše je voleo rusku romansu.

 Nedeljko Bilkić u emisji „Pusti brigu“: