„Ne pitaj me stara majk
okad ti kasno dođem,
gde sam bio, gde sam ove
noći provodio.
Znadeš li šta su boli
kad se zavoli,
beskrajno ljubi, pa se izgubi,
kad srce traži mira, spokoja,
lutajuć, mnoge zore ćekajuć.
Tamo gde cvili violina
starog Ciganina
ja ću opet majko poći
da provedem noći,
čašama gorkim tugu da blažim,
utjehe bolnom srcu da tražim.
Reci mi majko
kako da mi srce miruje
kada mi drugi dragu miluje.
Oprosti mi majko
za te suze prolivene
svake noći što ih liješ
čekajući mene.
Jer, majko, ne tuguj mi,ne pati,
i mog će srca nemir nestati.
Nova će ljubav u mom srcu nastati
ti ćeš se majko sanka naspati.“
(Rade Jovanović)
Ilidžanski festival podigao je mnoge pesme i mnoge pevače. I Nedeljko Bilkić je umetnički rođen na Ilidži 1965. godine.
– „Ne pitaj me stara majko“ je pesma koja je višestruko značajna za moju karijeru: to je moj prvi hit, moja prva pobeda na Ilidži, moja prva saradnja sa Radojkom Živković – priča legendarni Neđo za Muzičku apoteku.
– Bio sam u naponu snage, imao sam 24 godine. Ni na kraj pameti nije palo da mogu da se takmičim sa Zaimom i Safetom. Na bini su bila dva orkestra – Šerbin i Radojkin. Ja se tresem iza zavese, a Radojka mi prilazi i kaže: „Nedeljko, sine, tvoja je pesma najlepša!“ Ubedljivo sam pobedio, možda i zato što je Safet pevao jednu više umetničku nego popularnu pesmu.
Tako je Nedeljko Bilkić umetnički rođen u šeher Sarajevu i to sa pesmom koju je svojom harmonikom oplemenila legendarna Radojka Živković.
– Radojka se mnogo unela u tu pesmu. Iako je pesmu napisao i komponovao Rade Jovanović, mnogi muzički gurmani su ubeđeni da je to Radojkina pesma. Radojka je odsvirala briljantan foršpil i produžila vek jednoj odbačenoj pesmi koja je Safetu ličila na romansu.
Impresivna je lista pesama iz opusa Nedeljka Bilkića koje je svojom harmonikom oplemenila Radojka Živković. Od 1964. do 1976. snimio je Neđo 12 singlova sa 28 novokomponovanih pesama uz ansambl Radojke i Tineta Živkovića: „Krčma u planini“, „Ne pitaj me stara majko“, „Ja mlad pijem noći“, „Ilidžanko. Bosanko“, „Stani sudbino, stani“, „Tanja“, „Pjevaj Bosno“, „Poslednja nada“, „Oj, Vrbasu, ti mi čuvaš tajnu“, „Sevdalinko, pjesmo naša“, „Ti pripadaš drugome“, „Rođendan je meni“, „Doziva me ljubav njena“, „Pozdrav majci“, „Što me ljubav majko mori“, „Godine su prohujale“, „Ala imaš“, „U mahali pusta kula“, „Pjesma Bugojnu“, „Samo ti me majko voliš“, „Sarajke djevojke“, „Dođi mi draga“, „500 dana“, „Fatima“, „Leskovčanko, vragolanko“, „Nikad neće biti kao pre“, „Razdragano srce“, „Zdravo bili Krajišnici“.
– Radojka je aranžirala i odsvirala i prvu verziju moje lične karte „Krčma i planini“, udahnula joj život i večnost. Tu pesmu sam kasnije snimio u nekoliko verzija sa daleko većim brojem muzičara, snimio sam je i kao trajni snimak za sa Narodnim orkestrom za arhivu Radio Beograda. Ta pesma je i zbog Radojkine svirke prihvaćena kao narodna.
– Meni je u početku karijere najviše odgovarala Radojka Živković, i stilski i ljudski. Mi u Bosni smo pevali onako slobodno i poravno, a uz Radojku sam spoznao ritam. Prihvatila me kao svoje dete. Zato i mogu da kažem da imam dve majke: onu biološku, moju majku Kosavku, i onu muzičku, Radojku.
1980. godine snimio je Neđo i veoma redak album za produkciju RTV Ljubljana sa dvanaest starih sevdalinki: „Aj, od kako sam sevdah svezo“, Aj, vino piju dva mila jarana“, Aj, ima l’ jada k’o kad akšam pada“, „Platno bijeli Sarajka djevojka“, „Prošetao Mujo mlad“, „Lijepi li su mostarski dućani“, Ide Jovo potokom“, „Snijeg pade drumi zapadoše“, „Sinoć dođe tuđe momče“, „Kradem ti se u večeri“, „Je l’ ti žao što se rastajemo“.
– Radojkino sviranje je naizgled prosto, a u stvari neuhvatljivo i neponovljivo. Sa Radojkom sam obišao svet, pevali smo za naše zemljake na svim meridijanima. Radojkin ansambl je bio brend. Bio je to mali sastav koji je pratio najbolje pevače i legendarne komičare (Milan Srdoč i Ljuba Stepanović).
– Sećam se, posle koncerta dođemo u Radojkino selo kod njene sestre Mile na večeru. Radojkinoj sestri se pridremalo, počela da kunja, Srdoč primeti: „Mila, ti spavaš!“ A Radojka će: „Ma, jok, taki joj pogled!“ Bilo je to neponovljivo druženje, imali smo i vremena i para. Ako je Radojkin honorar bio hiljadu i po, moj je bio hiljadu.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar