Nenad Okanović o glumačkim počecima

Jedno od najprepoznatljivijih lica naše domaće glumačke scene je Nenad Okanović. Srca publike osvojio je kao Sin Dragan u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića, a nedavno je briljirao i kao Ahmeta u seriji o knezu Mihailu Obrenoviću „Što se bore misli moje“.

U jednom intervjuu osvrnuo se na veliku popularnost koju mu je donela rola u seriji Radoša Bajića, ali i nedaćama koje slava nosi.

– Sećam se jedne od mnogobrojnih situacija kada sam sedeo sa svojim prijateljima u jednom kafiću u Beogradu. U to vreme serija „Selo gori“ uveliko se emitovala na RTS i bio sam poznat široj javnosti, ljudi su me prepoznavali na ulici. Nas nekoliko smo malo više popili i glasno smo pričali, da ne kažem vikali.

Devojka koja je sedela u blizini našeg stola okrenula se ka meni i rekla: „Šta se ti foliraš? Zašto tako pričaš, nisi pred kamerama?“ Odgovorio sam joj da stvarno govorim isto kao i u seriji i onda je shvatila da se ne pretvaram – ispričao je Okanović za Hit i dodao da su u početku i neke njegove kolege imale predrasude prema njemu:

– Pojedinci su mislili da sam totalni kreten u toj seriji. Posle toga, kada su me videli uživo, promenili su mišljenje i priznali mi, da su zbog te uloge imali predrasude o meni. Minogi ljudi ne vole tu seriju i za njih sam seljak, a ja se zapravo ponosim ulogom Sina Dragana.

Rola Sina Dragana donela mu je još nesporazuma, te je otkrio da su gotovo svi mislili da je amater, a ne školovani glumac.

– U početku su svi mislili da sam naturščik. Ljudi su me mnogo poistovetili sa likom, pa kada bi me zaustavijali na ulici, govorili bi: „A, pa ti si normalan, nisi kao Sin Dragan.“ To mi je bio veliki kompliment, jer znači da sam toliko bio uverljiv u izgradnji tog lika da su svi mislili da taj čovek zaista postoji.

Okanović je objasnio zbog čega ima promukao glas, koji je danas njegov zaštitni znak.

– Nije mi ceo život takav glas. U jednom momentu, nakon srednje škole, dobio sam hroničnu upalu glasnih žica i vremenom se glas sve više pogoršavao. To mi uopšte ne smeta jer nemam osećaj da mi glas zvuči čudno.

Okanović je otkrio i da je malo falilo da odbije rolu Sina Dragana, koja ga je lansirala u sam vrh popularnosti, kao i da nije imao ni dinara pre nego je prihvatio rolu.

– Od 2002. godine bio sam u pozorišnoj trupi sa još nekoliko glumaca i igrali smo predstave u Novom Sadu. Tri godine nakon toga supruga Željana i ja smo dobili prvog sina, Danila, i već tada sam napustio trupu da bih mogao da izdržavam porodicu jer nisam ništa zarađivao. Nisam želeo da mi roditelji pomažu.

– Tada sam napustio glumu i zaposlio se u duvanskoj industriji u Senti na poziciji montažera da bih imao para da detetu kupim pelene – otkrio je Nenad.

Ipak, jedan susret napravio je veliki obrt u njegoovj karijeri i omogućio mu je da nastavi da se bavi glumom:

– Jednog dana supruga i ja smo svratili sa sinom Danilom do „Mekdonaldsa“ da pojedemo sladoled. Tamo sam sreo svoju drugaricu, pozorišnu rediteljku, u pratnji njenog dečka, takođe režisera, Gorana Stankovića. Rekao mi je da radi kao asistent režije na jednoj seriji i da će me pozvati na kasting. Nisam imao pojma da se radi o seriji „Selo gori, a baba se češlja“.

Pozvao me je nakon tri dana i rekao da dodem i ponesem nekoliko fotografija. Radoš Bajić se nasmejao kada je video fotografije jer nisu bile profesionalne već uslikane na bazenu. Odmah sam dobio ulogu. U to vreme na Pinku se emitovala serija „Seljaci“, koja mi se uopšte nije dopadala. Mislio sam da će i „Selo gori“ biti u tom fazonu i hteo sam da odbijem ulogu, a da nisam ni pročitao scenario.

Okanović bi verovatno i propustio priliku života da ga supruga nije ubedila da prihvati ulogu u seriji „Selo gori“.

– Pročitala je scenario i rekla mi da to ne izgleda onako kako ja zamišljam. Uzeo sam da ga pogledam i bilo mi je još gore, jer replika mog lika skoro da uopšte nije ni bilo. Samo par puta izgovara: „Tata, tata.“U prve četiri epizode moj lik je bio nebitan. Međutim, kako je snimanje odmicalo, zajedno sa Radošem sam nadograđivao lik Sina Dragana. Video je da mi leži i počeo je da dopisuje tekst za njega i da ga širi. Osetio je da će ga publika zavoleti. Ostalo je istorija. Sada kada pogledam, napravio bih životnu grešku da sam odbio tu ulogu.

Nenad je pri kraju četvrte godine odlučio da ga za upis na Fakultet dramskih umetnosti sprema ni manje ni više nego veliki Danilo Lazović. Miša Janketić i on igrali su predstavu „Karađorđe“ u Ljuboviji.

– U tom trenutku vodio sam noćni program na jednom lokalnom radiju. Radio je bio odmah pored scene gde su njih dvojica nastupali. Sačekao sam ih da izađu iz garderobe i prišao sam Danilu. Predstavio sam se i pitao ga da li hoće da me sprema za glumu. On kaže: „Evo ti ga Miša, on to radi“, „Ne, ja baš hoću vas“, odgovorio sam Danilu.

Rekao mi je: „Koji će ti to đavo. Šta ti radi otac? Idi radi isto što i on, ti si čovek seljak idi obrađuj zemlju.“ Bio sam toliko uporan da je na kraju morao da mi ostavi svoj broj fiksnog telefona, jer tada nije bilo mobilnih. Zapisao sam ga na unutrašnjoj strani ormana da ga ne bih izgubio. Počeo sam da ga zovem i maltretiram dok nije rekao: „Ajde dođi u Beograd da te čujem.

Nenad se spakovao i zajedno sa svojim roditeljima otišao u Danilovu kuću na Avali, gde je neko vreme živeo sa njegovom porodicom.

– Tada je uveliko trajalo NATO bombardovanje i nisam išao u školu. Stigao sam sa ocem i majkom kod njega kući. Otišli smo na sprat, gde sam mu izrecitovao nekoliko dramskih tekstova koje sam spremio. Sišli smo dole i pred svima je rekao: „U redu, spremaću te.“ Bio sam presrećan. Roditelji i ja ustajemo da krenemo kući, a Danilo me u tom trenutku pita: „Gde ćeš ti? Je I’ ti hoćeš da te ja spremam? Tvoji roditelji mogu da idu, ti ostaješ ovde, Neka ti samo donesu garderobu da imaš“.

Mesec dana sam bio kod njega kuci, hranio se i spavao kao da sam član porodice. Njegova supruga Branka, ćerke Jelena i Milena i sinovi Vuk i Miloš bili su divni prema meni. Preko dana me je spremao glumu, a onda bi uveče okupio celu porodicu i pred njima svako veče izvodio predstave.

Nakon mesec dana, roditelji su došli po mene i ćale ga je pitao koliko je dužan da plati. Danilo je to odbio, rekao da mu ne pada na pamet da bilo sta naplaćuje inače će da se naljuti. Rekao je da me je podučavao jer sam bio uporan i imam talenta za glumu. U tu čast i zbog divnog prijateljstva, svom prvom sinu dao sam ime po njemu.

Prijemni za glumu polagao je odmah nakon završetka NATO bombardovanja 1999. godine i upisao je u klasi Mirjane Karanović.

– Mira je bila dobar profesor. Sećam se da smo nekoliko kolega sa klase i ja zakasnili na prvi čas glume. Mira nam nije dala da izađemo na scenu i rekla nam je da sednemo u publiku. Posle nam je rekla: „Volim ja mangupe, ali budi ti i mangup i uči.“ I tu je bila apsolutno u pravu. Naučio sam dosta od nje i od asistenta Nebojše Ljubišića iz JDP-a. Bili su neverovatan spoj.

Na trećoj godini glume dobio je prvu ulogu u karijeri, i to u seriji „Porodično blago“ Siniše Pavića. Bila je to mala, epizodna uloga.

– Igrao sam poručnika Jovana Stevanovića. Imao sam jedan dan snimanja i zajedničku scenu sa Nebojšom Glogovcem. On je tada u seriji služio vojsku, zaboravio je pušku, a ja sam glumio nekog poručnika, iako sam tada imao samo 22 godine. Doneli su mi neku uniformu koja mi je bila prevelika. Mislim da mi je Danilo Lazović kumovao za tu ulogu. Nikad mi nije rekao, ali sam posle shvatio da me je on preporučio.

Tri godine posle te uloge, Nenad i njegova supruga Željana dobili su prvo dete.

– Željanu nisam ni zaprosio. Ostala je trudna i to je bilo to. Formalno smo se vencali u opštini zhog deteta da ne bih morao posle naknadno da ga priznajem. Realno, naš datum venčanja često i zaboravimo. Prve godišnjice venčanja setila se moja majka i zvala nas je da nam čestita, i tako smo saznali da nam je važan dan. Mi u stvari godišnjicu braka i vezu proslavljamo 22. mar- ta, dan kada smo zvanično počeli da se zabavljamo.

Nenad i Željana posebno pamte 2007. godinu, kada im se rodio drugi sin, Trifun.

– Kad smo bili mladi, Željana i ja smo hteli mnogo decu. Željana je ostala trudna i treći put, ali je, nažalost, imala pobačaj i izgubila bebu. Posle toga neko vreme nije smela da ostaje u drugom stanju. To je bilo dve godine posle Trifunovog rođenja. Srećom, dobili smo dva deteta pre toga, pa nam to nije bilo toliko strasno.

Nenad tvrdi da sa suprugom živi u skladnom braku i da se do sada nije dogodilo da se posvađaju.

– Raspravljamo se, ali se nikad nije desilo da ne razgovaramo. Stroži sam prema deci od Željane. Oboje razgovaramo sa njima kao da smo drugari i drago mi je zbog toga, jer ja nisam imao tako otvoren odnos sa svojim roditeljima.

 Okanović je ogolio dušu u emisiji „Sceniranje“ na Kurir televiziji: