Zbog izuzetnih karakteristika, pluta je već korišćena u kritičnim delovima raketne tehnike i sigurno će naći daleko veću upotrebu u budućnosti.
Kada pomislimo na pampur i plutu, pomislimo na pucanj šampanjca za Novu godinu. Međutim, ovaj višestruko upotrebljivi materijal će u budućnosti štititi astronaute pri letu u svemir i povratku u atmosferu i tako postati ključ za osvajanje Meseca i Marsa.
Svemirsko doba je donelo svetu mnoge vrhunske tehnologije i inovativne materijale poput superizdržljivih legura preko memorijske pene, liofilizovane hrane i senzora u kamerama mobilnih telefona. Usavršene tehnologije poput ovih pomogle su američkoj agenciji NASA i drugim svemirskim organizacijama da se otisnu sve dalje i dalje u kosmost. Posmatrajući iz tog aspekta, možda će izgledati čudno da će se naredno doba istraživanja svemira oslanjati na mnogo skromniji materijal koji će pomoći ljudima da se vrate na Mesec, i, ko zna, možda i da se otisnu na Mars.
Pluta je materijal poznat od pamtiveka i dobija se iz kore hrasta plutnjaka koji pretežno raste u mediteranskim zemljama. Sigurno je najpoznatiji kao materijal od koga se izrađuju pampuri za flaše od vina i šampanjca. Međutim, ovaj materijal ima i daleko veću upotrebnu vrednost. Zbog svojih izuzetnih karakteristika, on je već korišćen u kritičnim delovima raketne tehnike i sigurno će naći daleko veću upotrebu u budućnosti.
Šezdesetih godina prošlog veka liske plute su korišćene za „minutmen“ termonuklearne balističke rakete. Ranih 2000-tih „Boing“ je zbog njenih nezapaljivih svojstava upotrebljavao plutu mešanu sa smolom za svoje Delta IV raketne lansere za jednokratnu upotrebu. Evropska svemirska agencija je 2020. isprobavala plutu kao izolator tokom studije prikupljanja podataka o vraćanju svemirskih objekata kroz atmosferu, kada su sa međunarodne svemirske stanice izbacili „Quarman“ satelit. Trenutno se pluta upotrebljava za Atlas V, glavnu raketu Nase od 2002. koja je između ostalog nosila sonde na Mars i Jupiter.
Trenutna težnja NASA je da opet pošalje ljude na Mesec pomoću rakete izolovane plutom. Njihova SLS (Space Launch System) ubrzava od 0-28.000 km/h i podiže se 160 km iznad Zemlje za samo osam minuta. Tokom leta, stvara se ogromna temperatura koja može kompromitovati tečno gorivo, dovesti ga u gasovito stanje i dovesti do eksplozije.
Dodaj komentar