radiobalkanfox
Glumac Nikola Đuričko odlučio je da zapliva u muzičkim vodama, te je svoje obožavaoce obradovao i prvim albumom, pod nazivom „Po sećanju“, koji je izdao sa svojim bendom Džoni midnajt trio.
U jednom studiju u Los Anđelesu popularni umetnik je zajedno sa Aleksandrom Meksikom Panićem i Srđanom Milenkovićem snimio devet obrada domaćih hitova, ali i dve autorske numere.
Idoli
– Mi smo bend iz Los Anđelesa i sad kad ovo kažem zvučimo baš važni. Pre dve godine sam se sreo s Meksikom i Srđanom, koji su jako poznati u našoj zajednici u Americi. Učinili su mi se kao odlični svirači, a oni su bili ljubazni da se sretnu sa mnom. Mislio sam da ćemo penzionerski da sviramo sredom, međutim ispostavilo se da smo se super uklopili i napravili odličnu stvar – rekao je Đuričko i dodao:
– Počeo sam da sviram neke pesme, ali na neki svoj način, malo ukrivo. Hteo sam da se setim tih pesma, jer su me pratile celog života u pozadini. Moja želja je da svojim zvukom slavim tu muziku. Rokenrol nije biznis. Bilo mi je uživanje da pričam s ljudima uz čiju sam muziku odrastao i koju obožavam. Tresao sam se kad sam se upoznao s Dadom Topićem, čiju sam pesmu obradio na albumu. Oduvek sam hteo da upoznam i Slađanu Milošević. Neverovatan osećaj. Imao sam divnu saradnju i s Fondacijom Milana Mladenovića, Ribljom čorbom…
Veliku pažnju privukle su i autorske pesme glumca, koje su nastale kad je bio tinejdžer, a jedna krije ljubavnu priču zbog koje je dobio batine.
– Na albumu su se našle i moje dve pesme. Nastale su u periodu kad sam slušao tu muziku. Imao sam nekih 14-15 godina. I one su svirane po sećanju, jer sam ih tada smislio, a nije mi ostao notni zapis. Znate, moj burazer i Boki Milivojević su imali svoj bend Sport i reinkarnacija. Oni su pravili pesme i ja sam hteo da sviram s njima. Bila je neka devojka čiji je burazer bio jako veliki i oni su mi uradili ove grube radove na nosu. Sad se smejem tome. Pesmu sam napisao kao ironijsku šalu na sve što mi se tada desilo. Morao sam da je prilagodim i malo muzički da je zaokružim. Na kraju je ostao samo refren i početak – ispričao je glumac sa osmehom.
Povratak
Odlazak u Ameriku omogućio mu je da ostvari svoje dečačke snove, a kako kaže, ostali su neki na kojima tek treba da poradi.
– Ovo mi je više dečački san, koji nisam mogao da ostvarim zbog posla. Kad sam otišao u Ameriku, otvorilo mi se dosta slobodnog vremena. Morao sam da uradim nešto što me čini sretnim, a to je sviranje.
Čovek treba da se nada, jer je to jedino što te natera da ustaneš iz kreveta. Nisam još ostvario svoje dečačke snove. Moram da dobijem Oskara i da se probijem posle kao veliki glumac – objasnio je uz osmeh Đuričko.
Iako godinama s porodicom živi u Americi, sebe ne smatra internacionalnom zvezdom, već početnikom u njihovoj industriji.
– Došao sam u Srbiju da igram neki stendap, zvali su me da radim i neke filmove i serije, međutim nisam mogao zbog vremena. Neću zapostaviti karijeru glumca ovde, nastaviću da snimam. Ja sam glumac sa ovog prostora, u Americi sam početnik. Što se tiče pozorišta, biće na pauzi jer ono zahteva puno vremena. Odabrao sam drugi stil života – da budem filmska i muzička zvezda – zaključio je glumac uz smeh.
(Kurir.rs)
Kurir
Dodaj komentar