Nikola Popević o filmu „Džoker: Ludilo udvoje“

„Džoker: Ludilo udvoje“ blago rečeno neslavno prolazi na blagajnama. Neočekivani uspeh i čitava ona gužva oko prvog „Džokera“ doveli su dotle da je maltene odmah iskazano interesovanje za nastavak. Režiser Tod Filips je i ranije imao hitove, poput trilogije „Mamurluk“, ali s prvim „Džokerom“ je baš iznenadio, tim više što se nije radilo (kako bi naslov sugerisao) o još jednom superherojskom filmu, već o ozbiljnoj psihološkoj drami s junacima i mestima koji se barem zovu po stripskom kanonu.

U svom prvom tekstu dao sam akcenat na to da je reč o „nepouzdanom naratoru“, to jest da viđenje sveta Artura Fleka, tj. Džokera, ne mora uvek da bude realno. Možda on na trenutke izgleda kao saosećanja vredan čovek s kojim je moguće poistovetiti se, pa kad izazove nerede, tu se oseća nekakav duh pobune. Međutim, očigledno je da je ipak reč o mentalno nestabilnom čoveku, čijoj se priči ne može verovati, čak ni da on zaista jeste Džoker, Betmenov arhineprijatelj. Tu nedoumicu „Džoker: Ludilo udvoje“ izgleda da rešava.

Šta je, dakle, problem? Pre svega, još odavno je Tod Filips najavio da namerava da snimi mjuzikl. I tako dolazimo do jednog neobičnog paradoksa u vezi sa odnosom filmske publike i autora. Koliko puta smo čuli žalopojke kako su filmovi počeli da liče jedni na druge, da nema svežih ideja? Mnogo puta. I onda kada dokazani autor najavi nešto neobično, mnogo ljudi koji su imali neka svoja očekivanja od sledećeg filma odluči da mu ne pruži šansu.

„Džoker: Ludilo udvoje“ je čak tokom prvog vikenda ostvario jedva polovinu projektovane zarade. Dakle, potencijalnu publiku je nešto unapred odbilo, a tome svakako nije pomogla ni Filipsova odluka da ne održi probne projekcije, koje služe za osluškivanje mišljenja publike. Izbor Ledi Gage kao partnerke Hoakina Finiksa takođe, verujem, nije oduševilo zainteresovane za novog „Džokera“. I tako dalje. Posle svega čovek shvati zašto se studiji drže proučavanja svojih ciljnih grupa, jer to ređe omaši.

Pošto je njegovo veličanstvo novac sada umešalo prste, teško je dokučiti šta je Filips hteo sa ovim filmom. Možda je prošlo previše vremena od prvog i možda on naprosto nije onako bitan kako je najpre izgledalo, te bi nastavak u svakom slučaju imao slabiju gledanost. Hoakin Finiks ponovo briljira u glavnoj ulozi, ali ostaje utisak da „Ludilo udvoje“ ulaže napor da ga unizi i pretvori u kreaturu koja je pre vredna žaljenja nego saosećanja.

Da li je Filips hteo da reši neke nedoumice iz prvog dela, ali najpre da umanji mogućnosti političkih i/ili ideoloških čitanja? Moguće, ali pre u smislu da mjuziklom poručuje da ih ne treba toliko ozbiljno shvatati. Ma šta kritika pisala i pričala, Ledi Gaga daje sasvim pristojnu ulogu i povike na nju trebalo bi gledati u svetlu gorepomenutih ciljnih grupa.

Možda, ali samo možda, da je izabrana neka druga, ne bi se njenom liku pridavao toliki značaj. Lako je biti general posle bitke pa reći da bi bilo idealno nekako angažovati Margo Robi i napraviti teško objašnjivu kopču s „regularnim“ filmovima o Betmenu. Idealno bi bilo da „Ludilo udvoje“ pogleda neko ko ne zna ništa o superherojskom univerzumu i nije gledao „Džokera“, pa da kaže utiske.