radiobalkanfox
Potičete iz muzičke porodice i mladi ste ušli u svet muzike. Koja osobina je presudna da neko ostane uspešan u svojoj sferi?
Blic preporučuje
– Uvek sam govorio bilo čime da se baviš ili jesi ili nisi. Na silu, mislim da nije moguće napraviti neke velike uspehe. Nazvao bih to darom Božijim koji svako od nas ima, samo treba pronaći sferu u kojoj si dobar i koja je svrha u tvom životu. Kada otkrijemo svoj dar, onda mislim da je disciplina, doslednost, mnogo vežbe i upornosti potrebno da bi neko bio uspešan i istrajao u svemu tome godinama, rekao je Nikola Rokvić.
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Vama i vašem bratu je muzika u krvi, nasledili ste to od oca. Koliko ste ponosni na to što ste donekle i nadmašili Marinkovu popularnost?
– Drugo je to vreme bilo. Mislim da je Marinko u vreme bivše Jugoslavije bio velika zvezda narodne muzike. Sad je opet neko drugo vreme. Vreme će pokazati dokle smo mi stigli. Uvek govorim da je vreme tek ispred mene i da ću tek dati dosta dobre muzike. Muškarac tek sazreva i najbolje peva između 40. i 50. godine. Verujem da je narednih 10, 15 godina jako bitno za moju karijeru. Ali dobro, uvek ću reći, tata je uvek tata, mi smo nasledili od njega taj gen, on nas je uveo u sve to. Ostavio je iza sebe veliku karijeru, koju je dovoljno, ako Bog da, da mi potvrdimo i da barem dođemo do njegovih visina. To je dovoljno.
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Koliko je odricanja potrebno da bi se opstalo u svetu muzike?
– Kao i u svakom ozbiljnom bavljenju posla, mnogo je odricanja potrebno da bi se dostigle neke visine. Pevanje bih uporedio sa sportom i ja sam prošao kroz razne faze. Da se dosegnu velike visine i da se dugo ostane tu, doći do koncerata i izvoditi pesme na visokom nivou, za to je jako bitno psihofizičko stanje. Zato je bitno da pevač zdravo živi, da se bavi sportom, da bude često u prirodi, da je emotivno ispunjen. Za taj period odrastanja prolazi se i kafana. Jako je teško opstati i biti na visokom nivou ako se ne živi zdrav život. To su neke zamke koje pevači prolaze – tu su i alkohol, nespavanje, ostaje se do jutra u kafanama. Za glas je najbitnije spavanje, odmor, zdrav život, ishrana, sport. Otkrio sam tu neku stranu i da jedino uz takav način života mogu da dugo ostanem zdrav i da pevam na jednom dobrom nivou.
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Vaš savet za mlade kolege, kako napraviti uspeh?
– Treba da budemo uporni, da koliko god se puta desi neki pad, moramo ići dalje. Kad je čovek uporan, veće su mu šanse da napravi neki uspeh. Mislim da je bitno da mladi ljudi treba da imaju veru u sebe, da imaju cilj i vrh ka kom idu, ako uspeju da vizuelizuju cilj, da vide sebe gde treba da budu da onda krenu ka tome, budu uporni, istrajni. Ako je neko uporan, ako ima talenta, dara i ako je dosledan svim tim koracima, mislim da može da napravi uspeh.
Da li je nekad porodica trpela zbog toga? Kako ste uspevali da pravite balans?
– Bilo je trenutaka kada je porodica trpela, ali sam sada izabrao neki drugi put, možda malo teži, ali verujem da je moguće posvetiti se porodici, deci i napraviti velike stvari u karijeri, pogotovo u muzičkom svetu. Pre nekoliko godina sam pročitao intervju velikog pevača koji je izjavio da kada bi mogao da vrati vreme, sve to što nije bio kod kuće, što je propustio odrastanje dece, te neke lepe trenutke zbog posla on bi to sve drugačije uradio i posvetio bi se porodici. Njegove reči su mi se urezale jako i trudim se da budem što više vremena sa porodicom i decom, da svaki trenutak odrastanja provedem sa njima. Porodica mi je primarna, a ostalo vreme ostalo vreme usmeravam ka karijeri i nadam se da ću uspeti da ispunim ta dva puta radošću. Možda da sam se samo posvetio karijeri i da mi je to primarno brže bih došao do visina, ali ja sam odabrao put porodice. Kad se budem za 20-30 godina okrenuo, znam da ću biti zadovoljan, a već sam sad zadovoljan i zahvalan Bogu.
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Osim muzike, velike podvige pravite i u drugim sferama, naročito onim humanitarnog karaktera. Iza vas je odlazak do manastira Svetog Nektarija Eginskog. Imali ste važan cilj i uspeli ste u tome. Sa ove tačke gledišta, je l’ bilo trenutaka kada ste klonuli, da fizički niste mogli da izdržite?
– Kada krenete na takav put, na put hodočašća i svetog mesta veoma je vidljiva i osetna Božija blagodat i pomoć i čini mi se da sam tim putem izašao iz realnosti u kojoj živimo i ušao u jednu drugu – bez briga i strahova, bez opterećenja. Imao sam samo jedan cilj – da stignem živ i zdrav i prikupim što više sredstava za onkologiju. Tim izlaskom iz realnosti u ovu drugu, tamo sam shvatio koliko su svi ljudi povezani, koliko smo povezani sa prirodom, i u tim trenucima mi je značila podrška naroda. Sve je išlo svojim tokom. U nekim trenucima sam se osećao kao da letim, a ne kao da šetam. Nisam dozvoljavao da padam, da kukam nad teškim trenucima. Svu tu teškoću i prepreke na koje sam nailazio sam pokušavao da preinačim u radost. To je jedna velika lekcija. Kad nam je teško, mi imamo tu potrebu da kukamo i da tražimo samosažaljenje. Nisam želeo da upadnem u tu zamku, jer bi moja energija zauvek pala, već sam u tim teškim trenucima sve to preinačio u radost i lepotu. Tako sam pobeđivao sve te prepreke.
O čemu ste razmišljali u tim trenucima? Šta vas je teralo dalje?
– Verovao sam u krajnji ishod i sve sam prepustio Gospodu. Davao sam sve od sebe, a stvari na koje nisam mogao da utičem nisu me doticale. Sve prepreke sam predao Gospodu da ih reši umesto mene. Sve se poklopilo čudesno, bio sam zapanjen i nem pred stvarima koje su se dešavale, sve ono na šta sam nailazio, šta sam sve video, sve je imalo smisla, bilo je povezano. Sve me je vodilo do cilja i radosti koju sam osetio i koju i dalje osećam i samim tim do ispunjenja zaveta.
Foto: Ustupljena fotografija / Ustupljene fotografije
Ulaganje u decu se isplati
Da li ste strahovali zbog nečega?
– Trudim se da nemam strahove. Trudim se da ih na svesnom nivou prevaziđem. Jedini su ti strahovi da svojom palom prirodom ne učinim nešto što nije dobro, ali uzdam se da ću uz Božiju pomoć uspeti da prevaziđem sva ta iskušenja.
Da li su se ta odricanja isplatila?
– Ulaganja u decu i porodicu se uvek isplate. Kada vidite da su zadovoljni, sva ta odricanja su mala naspram svega toga.
VIDEO:Nikola Rokvić intervju
Blic
Dodaj komentar