Nikola Tesla umro sam na Božić

Najveći srpski pronalazač i naučnik Nikola Tesla preminuo je u Njujorku na Božić 1943. godine. Imao je 87 godina i umro je u snu, od srčanog udara, u svom apartmanu na 33. spratu hotela „Njujorker“.

Teslina majka Georgina, koju su svi zvali Đuka, potiče iz znamenite srpske porodice Mandić iz Gračaca. Bila je najstarija ćerka sveštenika Nikole Mandića, gračačkog prote, u porodici u kojoj je bilo osmoro dece. Dvojica sinova prote Nikole, Nikolini ujaci, bili su pravoslavni sveštenici. Đuka, iako je bila nepismena, bila je vrlo praktična žena, pa je izumela mnoga korisna oruđa za domaće poslove. Imala je neobično dobro pamćenje. Bez greške ponavljala je hiljade stihova srpskih narodnih pesama i prepričavala Nikoli „Gorski vijenac”.

Nikola je imao brata Daneta i sestre Angelinu, Milku i Maricu. Dane je poginuo tako što je pao sa konja kada je Nikola imao pet godina. Ova smrt unesrećila je Nikoline roditelje i bacila senku ceo njegov život. Dane je bio izuzetno nadareno dete i svaki uspeh koji bi Nikola postigao nakon njegove smrti samo je podsećao roditelje na smrt njegovog brata. Zbog ovih tužnih okolnosti, Nikola je bio veoma nesiguran dečak.

Prezime Tesla i poreklo porodice

Postoji više teorija o poreklu porodice Tesla. Prema jednoj, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana, a prema drugoj od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Prema predanju, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku i prozvani su Tesle po tesli, vrsti tesarskog alata.

Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena Rudinjani iz sela Pilatovaca. Postoji još jedna teorija koja kaže da je jedan Nikolin daleki predak imao isturenu gornju vilicu, pa je izgledalo da gornjim zubima može da seče kao tesla. Dobio je nadimak Tesla, a to je kasnije postalo porodično prezime.

Godine 1862, kada je Nikola završio prvi razred osnovne škole, Milutin Tesla se sa porodicom preselio u Gospić gde je rukopoložen za protu. Preostala tri razreda osnovne škole i nižu gimnaziju Nikola je završio u Gospiću. Nikola je bio vrlo nesrećan zbog preseljenja, i o tome je pisao:

„U vreme kada sam napunio šest godina, preselili smo se u Gospić. Ta promena stanovanja za mene je bila prava nesreća. Zamalo što i srce nije prepuklo na rastanku od naših golubova, živine i ovaca, od našeg veličanstvenog jata gusaka…

U našoj novoj kući osećao sam se kao pravi zatočenik, kroz guste prozorske zastore posmatrao sam nepoznate ljude kako promiču. Moja povučenost bila je tako velika da bih radije licem stao pred razjarenog lava, no da se sretnem sa bilo kojim od onih gradskih kicoša koji su se šetkali gore-dole”.

Nikola se u Gospiću pročuo po tome kako brzo rešava zadatke iz matematike. Kao sedmogodišnjak pomogao je vatrogascima da ispumpaju vodu iz reke. Bio je izuzetno nadaren i za strane jezike, i kao dete savladao je nemački, francuski i italijanski. Jako je voleo da čita, pa je knjige iz očeve velike biblioteke gotovo sve pročitao. Otac mu je zabranjivao da čita bojeći se da će upropastiti vid, jer je Nikola išao u krajnost čitajući pod slabim svetlom sveće celu noć.

Odlazak u Karlovac a potom i na studije u Grac

Godine 1870, kada je imao 14 godina, preselio se u Karlovac kod tetke i teče kako bi pohađao višu gimnaziju. Zavrio ju je pre vremena, za tri godine. „Pod uticajem moga profesora fizike, veoma sam se zainteresovao za elektricitet”, pričao je Nikola mnogo godina kasnije. U Karlovcu se prilikom velikih poplava Nikola zarazio malarijom zbog velikog prisustva komaraca, od koje je dugo bolovao.

Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere, a još uvek nije potpuno ozdravio od malarije. Bolovao je devet meseci i ležao u krevetu gotovo nepokretan. Njegovo stanje bilo je takvo da su lekari očajavali. Njegov otac je inače želeo da Nikola postane sveštenik, ali u tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.

– Snaga me je potpuno napustila, i po drugi put sam se našao na samrti. U jednom od trenutaka, za koje sam mislio da su mi poslednji, moj otac je upao u sobu. Još i danas pamtim kako je bio bled dok je pokušavao da me obraduje. „Možda bih”, rekao sam mu, „mogao ozdraviti kad bi mi dopustio da studiram tehniku”. „Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, svečano je izgovorio i ja sam znao da on to zaista misli… Na sveopšte iznenađenje, uskrsnuo sam poput Lazara – ispričao je Tesla više godina kasnije.

Milutin Tesla uspeo je da slabašnog sina oslobodi vojne obaveze. Kada se oporavio od bolesti, Nikola je otputovao u Grac gde se upisao na studije elektrotehnike 1875. godine. U to vreme već je govorio 9 jezika, a imao je samo 19 godina. Učio je gotovo svakog trenutka, spavao samo 4 sata dnevno i ispite polagao sa najvišim ocenama.

Napuštanje studija i problemi sa kockom

Profesori su se brinuli jer je Nikola previše učio, a kolege su počele da ga zadirkuju zbog opsesivnog učenja. Baš u to vreme, on počinje da istražuje ono što će biti njegov najveći izum – naizmeničnu električnu struju. Međutim, počinje da se kocka trošeći novac za školarinu na loše uloge i zadužujući se. Napustio je školu pre nego što je diplomirao 1878. godine i odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera.

Prekinuo je sve veze sa bližnjima jer se osetio poniženim zbog neuspeha koji je doživeo. Otac je posle nekog vremena uspeo da mu uđe u trag i vraća ga u Gospić gde Nikola počinje da radi kao nastavnik u Realnoj gimnaziji. Ubrzo nakon povratka kući, otac mu je preminuo 30. aprila 1879. godine, a Nikola naredne godine odlučuje da se presli u Prag i tamo okonča studije, prema očevoj želji.

Naredne godine napustio je studije ne želeći da više bude teret svojoj siromašnoj porodici. Preselio u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tu su mu postala dostupna neka od najvećih svetskih otkrića, a među njima i rad Tomasa Edisona, pa je Nikola sate posle posla provodio proučavajući novu opremu u kompaniji. Tada mu se javlja ideja za razvoj obrtnog magnetnog polja.

Tesla je imao veliku sposobnost snažne vizualizacije, pa je mogao da vidi i najsitnije detalje predstave koju je stvarao u svesti. Zahvaljujući ovome, on je ceo život stvarao zadivljujuće izume. Međutim, Nikolin um koji je konstatno radio nije dozvoljavao njegovom telu da odmori, pa je često bio bolestan i fizički slab.

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Ubrzo je poslovno boravio u Strazburu gde je krajem 1883. patentirao indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetnog polja naizmeničnih struja.

Odlazak u Ameriku i razlaz sa Edisonom

Sa preporukom svog šefa u Edisonovoj kompaniji u Parizu gde je radio, Čarlsa Bečelora, u kojoj je pisalo „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih. Drugi je ovaj mladi čovek.” odlazi kod Tomasa Edisona u Ameriku. U Njujork stiže u proleće 1884. sa samo 4 centa u džepu jer mu je novac bio ukraden na brodu i Edison ga odmah zapošljava. Poverio mu je obnavljanje i rekonstruisanje svojih mašina na jednosmernu struju.

Tesli se, međutim, Edison uopšte nije dopao. Već u prvom razgovoru bio je šokiran Edisonovim pitanjima o grofu Drakuli, što je bila aluzija na blizinu mesta gde se Tesla rodio i Transilvanije. Edison je čak pitao Teslu da li je ikada probao ljudsko meso, da bi Nikola užasnuto odgovorio „Ne”. Edison je elitistički posmatrao balkanske narode smatrajući ih varvarima, pa je Tesla bio razočaran ovim čovekom i brzo su se razišli.

Edison nije bio pošten biznismen. Ponudio je Tesli 50.000 dolara za rekonstrukciju njegovih mašina na jednosmernu struju (oko milion današnjih dolara) kada završi posao, što je Nikola naravno prihvatio. Blizu godinu dana je radio na zadatku, a kada je završio i zatražio isplatu, Edison mu je odgovorio: „Ti si i dalje Parižanin. Kada postaneš pravi Amerikanac, umećeš da prepoznaš američku šalu”. Tesla nikada nije razumeo tu šalu. Napustio je kompaniju početkom 1885. s namerom da osnuje sopstvenu.

Teslina naizmenična struja bila je znatno efikasnija i jeftinija od jednosmerne koju je Edison koristio, pa je on pokušavao da napakosti Nikoli. Na razne načine pokušavao je da uveri javnost kako je naizmenična struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, u jednom slučaju i slona). Iz bolesne želje da ocrni Teslu, nastao je i veliki „izum” kojem je kumovao Edison – električna stolica. Tesla je njegove tvrdnje demantovao priključivši samog sebe za kolo naizmenične struje.

Osnivanje sopstvene kompanije i dobijanje državljanstva

Godine 1886. Tesla je u Njujorku osnovao svoju kompaniju „Tesla električno osvetljenje i proizvodnja” (Tesla Electric Light & Manufacturing). Kompanija je bila veoma uspešna i nakon godinu dana rada predstavljena je na naslovnoj strani uglednog časopisa za elektrotehniku „Electrical Review”. Međutim, kompanija je u međuvremenu počela da pati od unutrašnjih problema. Investitori su ga oterali iz njegove sopstvene firme, a Nikola je morao da traži bilo kakav posao da bi preživeo.

Radeći kao kopač kanala, ostavio je snažan utisak na poslovođu svojim poznavanjem tehnike. On ga je predstavio inženjeru Alfredu S. Braunu koji je sa svojim prijateljem advokatom osnovao kompaniju koja je označila početak uspona Nikole Tesle.

Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera”. Počeo je i da radi sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme.

Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom. Godine 1891. patentirao je Teslin transformator, a Vestinghausu je prodao patente o višefaznim sistemima koji bi prenosili struju na velike razdaljine. Za korišćenje patenata od 1888. do 1897. Tesla je dobio oko 100.000 dolara (današnja vrednost tog novca bila bi više miliona dolara).

U njegovoj 36. godini, 30. jula 1891. godine Amerikanci prepoznaju da u rukama imaju najvećeg genija svih vremena pa mu dodeljuju državljanstvo. Postao je potpredsednik Instituta elektroinženjera. Godine 1892. Putovao je po Evropi držeći predavanja i pokušavajući da pronađe investitora za svoj polifazni sistem struja.

Majčina smrt i boravak u Beogradu

Boraveći u Parizu dobio je telegram da mu je majka na samrti. Odmah je otišao u Gospić i zatekao majku nepokretnu u krevetu. Njene poslednje reči bile su: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Umrla je 4. Aprila 1892. godine, a Tesla je ostao nekoliko nedelja u Gospiću da odmori.

Tesla je od 1. do 3. juna 1892. godine boravio u Beogradu. Došao je na poziv Đorđa Stanojevića, fizičara, profesora i rektora Beogradskog univerziteta u Beograd. Priređen mu je svečani doček, a primljen je i u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića i tom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole i rekao:

– Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.

Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom. Teslu je ova pesma veoma dirnula, pa je zaplakao i Zmaju poljubio ruku. Nikola je veoma voleo poeziju, znao je napamet mnoge delove „Gorskog vijenca”, a za američke čitaoce napisao je tekst o svom omiljenom pesniku pod nazivom „Zmaj Jovan Jovanović – najveći srpski pesnik današnjice”. Prevodio je Zmajeve pesme na engleski, želeći da ga predstavi američkim čitaocima.

Nijagarini vodopadi u bojama srpske zastave

U narednim godinama, Tesla je izvodio mnoge eksperimente i istraživanja i prikazivao ih na svetskim izložbama. To su bile najkreativnije godine stvaralaštva Nikole Tesle. Izmislio je daljinsko upravljanje brodom, električni upaljač za motor sa unutrašnjim sagorevanjem…

Godine 1896. Teslin polufazni sistem naizmenične struje izveo je prvi svetski dalekovodni prenos električne energije sa hidrocentrale koja koristi energiju Nijagarinih vodopada u grad Bafalo. Od ukupno trinaest patenata na Nijagari, primenjeno je devet Teslinih.

Međunarodni festival Dan Nikole Tesle obeležava se 9. jula i tada su Nijagarini vodopadi osvetljeni 15 minuta u bojama srpske zastave. Ovaj datum je ujedno i zvanični praznik gada.

Prva elektrana u Srbiji koja je u potpunosti radila po Teslinim sistemima bila je hidrocentrala na reci Đetinji kod Užica. Počela je sa radom 1900. godine, samo četiri godine posle hidrocentrala na Nijagari.

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija, a zatim je u Čikagu predstavio brod koji je bio sposoban i da zaroni. Godine 1899. preselio se u Kolorado Springs gde je nastavio eksperimentisanje, s obzirom na to da su eksperimenti sa strujama visokog napona u laboratoriji u Njujorku postali opasni.

U svojoj laboratoriji dokazao je da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tvrdio je da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. Detaljno je navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.

Bankrot i sukob sa Markonijem

Naredne godine se vraća u Njujork jer je iscrpeo sve fondove i nije mogao da plati račune svoje laboratorije u Kolorado Springsu. Ušao je u sukob sa Markonijem, italijanskim pronalazačom koji je eksperimentisao sa bežičnom telegrafijom, a kome je pripisana zasluga za otkriće radija. Tesla je, s druge strane, insistirao i zahtevao pravo na pronalazak radija.

Markoni će čak 1909. godine dobiti Nobelovu nagradu za rad u oblasti radija. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. Teslin rad će biti zaboravljen, iako je na kraju odlukom američkog Vrhovnog suda on proglašen za pravog pronalazača radija 1943. godine, godinu dana nakon svoje smrti.

Godine 1901. Tesla je počeo da radi na projektu Vordenklajf, kuli za koju je verovao da će bežično prenositi poruke, telefonske razgovore i čak faksimilne slike širom sveta, a jedna teorija kažu da mu je plan bio da tako prenosi i električnu energiju. Dobio je sredstva od moćnog finansijera Džona Pierponta Morgana, koji je verovao da će zaraditi velike sume novca od tog projekta. Međutim, odustao je od daljeg finansiranja ne verujući u projekat, dok drugi kažu da je odustao jer je shvatio Tesline prave namere – da besplatno snadbeva ljude električnom energijom, pa je obustavio finansiranje kule.

Odlučan da završi projekat, Tesla je uložio desetine hiljada dolara svog novca, ali na kraju nije uspeo da ostvari svoj san. Kula je ostala nezavršena i na kraju je srušena tokom I svetskog rata pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima, a materijal je prodat da bi se vratio deo Teslinih dugova, jer je bio pred bankrotom.

U narednim godinama dobio je više priznanja, među kojima je bila i zlatna Edisonova medalja za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja 1916. godine. Tesla je dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.

Usamljenost u poslednjim godinama života

Časopis „Time” je 1931. godine na naslovnoj strani objavio Teslinu sliku na njegov 75, rođendan. U svojim poslednjim godinama života, bio je opsednut urednošću, izbegavao je rukovanje jer se plašio mikroba i zaraze i postao je opsednut brojem 3. Ne bi odseo u hotelskoj sobi čiji broj nije deljiv sa brojem 3, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd.

Bio je veoma usamljen i voleo je da provodi vreme sa golubovima. Šetao je parkovima, hranio ih i nežno ih dozivao, a u svojoj hotelskoj sobi negovao je bolesne golubove. Golubovi su mu slobodno prilazili, a često i sletali na ramena.

Tesla se nije ženio i nije zasnovao porodicu. Sve vreme je živeo u hotelima, u vreme kada je dobro zarađivao to su bili najbolji i najskuplji hoteli. U starosti je živeo skromno, a poslednji hotel u kom je živeo bio je „Njujorker”. Jula 1942. godine kralj Petar II Karađorđević posetio je Nikolu u njegovom apartmanu.

„Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti u Duši, ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost..“, govorio je Nikola o veri.

Najveći deo druge polovine 1942. godine Tesla je proveo u postelji, duhovno jak ali telesno slab. Nije dozvoljavao da mu posetioci dolaze u sobu, pa čak ni najprisniji drugovi iz ranijih godina. Preminuo je na Božić, 7. januara 1943. godine. Rano ujutru narednog dana sobarica Elis Monagan ušla je u njegovu sobu i zatekla ga mrtvog. Imao je potpuno miran izgled, kao da se odmara, sa lakim osmehom na koščatom licu. Genije je umro onako kako je i živeo – sam.

Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. Opelo je održano u srpskoj Sabornoj crkvi Svetog Jovana Bogoslova u Njujorku u utorak 12. januara. Posle opela, posmrtni ostaci su kremirani po želji najbližih Teslinih rođaka, a 1957. godine preneseni su u Beograd gde počivaju i danas u Muzeju Nikole Tesle u Krunskoj ulici.

Sahrani je prisustvovalo oko 2.000 ljudi, uključujući istaknute naučnike, dobitnike Nobelove nagrade, kao i jugoslovenske i američke zvaničnike. Teslin kovčeg bio je pokriven dvema zastavama – jugoslovenskom i američkom. Njegova sahrana bila je posebno upečatljiva zbog muzike koja ju je pratila.

Na Teslinu sopstvenu želju, violinista Zlatko Baloković, njegov prijatelj, izveo je dve kompozicije uz pratnju slovenačkog hora Slovan. Prva je bila Šubertova „Ave Marija“, a druga srpska pesma „Tamo daleko“ koja simbolizuje sećanje na povlačenje srpske vojske kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata. Ova tradicionalna srpska pesma govori o gubitku i čežnji za otadžbinom i završava se rečima „Živela Srbija!“.

Šarlota Mužar je verovatno poslednja osoba koja je videla Nikolu Teslu živog. Bila je sekretarica Save Kosanovića, Teslinog sestrića. Posećivala je Nikolu i nosila mu novac od Kosanovića, tada ministra spoljnih poslova naše zemlje.

Pogledajte u galeriji kako je izgledala sahrana Nikole Tesle:

Ostao je zabeležen upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije tokom Tesline sahrane koji je izjavio: „Nikola Tesla je umro… Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje sve veće.”

Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je oduzeo sve njegove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena su vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu direktora FBI Edgara Huvera dobila je etiketu „veoma poverljivo”.

Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari koje su sada smeštene u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Zaostavština Nikole Tesle

Tesla je objavio da je koncipirao razvoj dva strašna oružja: „zraka smrti” i tzv. Teslinog štita. Amerikanci su navodno dugo bili ubeđeni da Rusi koriste Teslina oružja, a svaki put kada se dogodi katastrofalan zemljotres pojave se oni koji tvrde da su ga izazvali Amerikanci jer poseduju izum Nikole Tesle čiju je komercijalizaciju naučnik hteo da spreči zbog mogućih zloupotreba.

Od 1960. godine jedinica za magnetnu indukciju nosi ime „Tesla” ili skraćeno (T) i pojavljuje se u svakom udžbeniku elektrotehnike. Tako je njegovo ime postalo besmrtno. U toku svog života, Tesla je registrovao 118 originalnih patenata, a imao je ukupno preko 700 zaštićenih patenata i inovacija.

Mnoge ulice i škole u Srbiji nose ime Nikole Tesle. U čast velikog srpskog naučnika izrađeno je više spomenika, a odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji. Aerodrom u Beogradu nosi ime Nikole Tesle, a njegov lik nalazi se na novčanici od 100 dinara.

Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: „Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene.”

Bio je ponosan na svoje srpsko poreklo, a i Srbi na njega

Devedesetih godina 19. veka jedno srpsko društvo izdalo je specijalne šibice i hartiju za cigarete. Na njima je bila Teslina slika, koji je umesto mašne imao srpsku trobojku. Pod slikom su bili stihovi:

„Veseli se Srpstvo
A najviše Lika
Jer nam rodi
Takvog umetnika”

Godine 1914. Austrijske vlasti zabranile su pakovanje ovih šibica.

Tesla je 1916. Godine upoznao Svetog vladiku Nikolaja Velimirovića. Međusobno su se zvali imenjacima i viđali se u narednom periodu, pa je vladika Teslu posećivao i u njegovoj laboratoriji. Prilikom jednog susreta, Tesla je Nikolaju rekao:„ Ja ću uskoro čuti jeku gusala iz moje Like ovde u Njujorku i to sedeći na divanu”

Godine 1934. godine, 21. oktobra Nikola je u Njujork tajmsu u broju 21 objavio tekst, a u jednom njegovom delu kaže: „Ja sam rođen u Hrvatskoj, Hrvati i Slovenci nisu nikada bili u mogućnosti da se bore za svoju slobodu. Srbi su bili bitke za slobodu i cena oslobođenja plaćena je srpskom krvlju. Svi pravi Hrvati i Slovenci priznaju to sa zahvalnošću…”

Tokom Drugog svetskog rata, posle streljanja srpskih đaka u Kragujevcu, napisao je tekst „Mojoj braći u Americi” u kom kaže: „Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u starom zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pesmu. Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo su imali oni naši još nerazvijeni dečaci kad su pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!‘ Kako se mi svi možemo ponositi znajući da u čitavoj istoriji nema tako veličanstvenog primera. Ovi divni mučenici živeće vekove u našoj uspomeni oduševljavajući nas na besmrtna dela”.

Godine 1894. u knjizi „Nikola Tesla i njegova otkrića” Đorđa Stanojevića, objavljen je Teslin citat koji možda i najbolje oslikava njegov odnos prema svom poreklu.

– U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih oduševljenih ljudi; ali, ako budem cretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za cijelo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to djelo jednog Srbina, rekao je on.

Pokolj nad Teslama u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

Ustaše su odmah po osnovanju NDH krenule sa zatiranjem Srba prema planu Mileta Budaka, glavnog ustaškog ideologa: jednu trećinu ubiti, drugu proterati, a treću pohrvatiti (pokatoličiti).

Teritorija sistema logora Gospić-Jadovno-Pag obuhvatala je i Smiljan, rondo mesto Nikole Tesle. Sabirni centar bio je Gospić, u koji su u stočnim vagonima dopremani Srbi sa svih strana u NDH. Od aprila do avgusta 1941. u ovom sistemu logora pobijeno je 40.123 ljudi, od kojih su 90% bili Srbi.

U Teslinom Smiljanu pokolj nad Srbima započet je na Svetog Iliju 2. avgusta 1941. Samo tog dana zaklano je 506 Srba, od čega 27 beba i 127 dece starosti do 15 godina. U Smiljanu i okolnim zaseocima živela je 621 osoba srpske nacionalnosti, a njih 559 na zverski način je ubijeno, među njima je bilo 74 dece. Samo 62 Srba preživelo je rat. Teslinu kuću ustaše su srušile i spalile, kao i srpsku crkvu u kojoj je služio Milutin Tesla i njegov parohijski dom.

Devedesetih su u Smiljanu neoustaše ubile 20 Srba, među kojima osam onih koji su preživeli ustaške likvidacije u Drugom svetskom ratu. Danas u selu više nema Teslinih potomaka, a u grobnicama je zbog ustaškog pogroma tokom postojanja NDH skončao 91 član porodice Tesla (prema drugim podacima 119), od kojih 14 u Jasenovcu.

Danas u Smiljanu više nema Srba, nema nijednog Tesle. Crkva i Teslina kuća su posle rata obnovljene, međutim devedesetih su ih neoustaše ponovo sravnile sa zemljom. Danas su po drugi put obnovljene, nadamo se i poslednji. Ogromnoj mermernoj grobnici, koja se nalazi pored same crkve gde je sahranjeno više od 500 pobijenih Srbi u Smiljanu, 1991. godine srušili su obeležje, ali istina se ne može izbrisati uklanjanjem jedne nadgrobne ploče.

U Gospiću su 1991. godine neoustaše srušile spomenik Nikoli Tesli, koji je bio istovetan onom ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Sledeće godine srušena je Crkva Svetog Georgija u kojoj je služio Nikolin otac Milutin, koja je posle rata obnovljena, a onda sravnjena sa zemljom 1992. godine i do danas nije obnovljena. Trg koji je nosio Teslino ime preimenovan je u trg Ante Starčevića. Teslin spomenik ponovo je izrađen i postavljen 2021. godine.

Povodom pogrešnog navođenja njegove nacionalnosti u jednom časopisu, Tesla je 1912. godine poslao pismo advokatu Džordžu M. Munjasu:

…„Vi naravno znate da sam ja Srbin, koji potiče iz jedne od najstarijih loza, s obzirom na to da ime porodice moje majke potiče od davnina kao i druga imena u našem narodu. Urednik lista nedovoljno razume da je provincija, u kojoj sam ja rođen, u to vreme bila samo pod političkom vlašću Austrije, što nikakve veze nema sa narodnošću.”

Pored Tesline posmrtne maske u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu ispisane su sledeće reči američkog pronalazača Armstronga: „Svet će još dugo morati da čeka na um ravan Teslinom, po stvaralačkim mogućnostima i po bogatstvu mašte.“

Otkriveno Teslino pismo nakon streljanja đaka u Kragujevcu: