Nina je imala samo 14 godina kada je silovao otac i njegovi prijatelji

Nina Aouilk je odrasla u nasilnom domaćinstvu u Velikoj Britaniji, gde je tretirana kao sluškinja i podvrgnuta teškom fizičkom i emocionalnom zlostavljanju od strane porodice. Sa 14 godina, Ninu su grupno silovali njen otac i njegovi prijatelji, što je rezultiralo trudnoćom koja je nasilno prekinuta. Njena majka je okrivila Ninu za napad.

„Ja sam indijskog porekla. Dakle, moji roditelji su iz Severne Indije, Pendžaba. Nisam bila slavljena kao dete jer sam rođena kao devojčica, a u mojoj kulturi devojke nisu tražene. Tretiraju se zaista drugačije od dečaka. Da sam bila najmlađa od troje, kakav jesam, i da sam rođena kao dečak, moj život bi bio potpuno drugačiji. Bila bih voljena. Kada se dečaci rode, dele se slatkiši, odmah se prave zabave, okupljaju se porodica i prijatelji. To je zaista velika stvar. Ali kada se devojčice rode, tu je svečana afera, često suze. Devojke su zapuštene, kao i ja. I kroz život, mislim da sam naučila mnoge lekcije odbacivanja, da razumem da je to još jedan način na koji vam Univerzum govori da nije namenjeno vama. I sada ne bih nikad ništa dovodio u pitanje. Tako da sam shvatila te lekcije, koje, ako neko sluša tamo i kaže, „Zašto se to dešava meni? To se uvek dešava, ja sam amajlija,“ i ja sam mislila da jesam. Samo treba da zapamtite da vas tamo čeka nešto bolje. To je samo slučaj da verujete u sebe, kao i neko drugi, spolja. Bila sam zanemarena kao dete. Ja sam, sa šest godina, bila savremeni rob, ali nisam to znala. Mislim, kako bismo znali da smo zanemareni osim ako ne upoređujemo, a meni nije bilo dozvoljeno da vidim nikoga drugog ili njihove živote. Tako da sam osećala da je to normalno“, ispričala je Nina u svojoj ispovesti.

„Moj posao je bio u ponoć vikendom da siđem niz stepenice i spremim hranu za mog oca i njegove prijatelje. Išli bi u pab u Velikoj Britaniji svakog petka ili subote uveče, vraćali se kod mog oca jer je imao poslove sa barovima i pabovima, imao je alkohol. Bio je to očigledan izbor. I poznavala sam te muškarce od malih nogu, od male devojčice, i mi kažemo „ujka“, nikada ne kažemo ime očevog prijatelja ili nekog starijeg, ti kažeš ujak ili tetka ili brat ili sestra. Ne koristimo imena. Kulturološki, to je prava stvar. I ove noći, sećam se da me je majka probudila. Imala sam 14 godina i tek sam ulazio u pubertet.  Zaista mi nije bilo do ustajanja. Bio sam umoran. I sećam se toga vrlo jasno jer je bilo skoro kao da sam imala male glasnike u svom telu koji su me udarali, kao da me lupkaju po glavi, lupkaju po stomaku, govoreći: „Ne, ne, ne.“ Ali sve što sam morala da uradim je ono što sam inače radio. Pratila sam šta sam uvek radila svakog petka ili svake subote. Spremila sam hranu i uzeo je na poslužavnik. Ostavila sam to kod njih, ali su bili veoma glasni. Govorili su bezobrazluke, na šta sam skoro zatvorila uši. I čekala sam na donjoj stepenici i imali smo ovo ogromno veliko drveno stepenište gde je moj pas često sedeo na vrhu, a ja na dnu. A ja sam sedela na dnu stepeništa i samo se igrala sa papučama. Nastavio sam da ga udaram, a onda pokušavam da ga uvučem, misleći: „Kada će da završe? Koliko će ovo trajati?“ I kada sam dobila poziv, moj otac me je zvao „veštica“ jer su bili toliko sigurni da sam ja to zlo biće koje je ušlo u njihovu kuću da nisu hteli ni ime za mene. A moje rođeno ime je zapravo ime dečaka jer nisu mogli da podnesu ni da mi daju ime devojčice.

Poziv koji joj je promenio život na gore

Čula sam da me zovu. Ušla sam i bila sam nervozana. Skoro da sam se osećala bolesno do te mere da sam zatvorila oči. I kada sam otvorila vrata i ušao, bili su veoma glasni. Kako ostatak kuće nije bio budan, ne znam. Imala sam ovu ogromnu tacnu. Mnogo pričam o ovoj tacni jer je bila toliko značajna. Želim da zamislite mladu devojku koja nosi ovaj poslužavnik od malih nogu do 14 godina, uvek uzimajući ovaj poslužavnik sa hranom i iznosi ga. I moj otac me je uhvatio za zglob i ja sam ispustila ovaj poslužavnik, a ja nisam znala šta se dešava jer kako bih znala šta će se dogoditi? Moja rutina je bila pokupiti sudove, odneti ih, oprati i odložiti, otići u krevet. Ali on me je zgrabio i bukvalno me bacio na ovakav nizak sto. I on je bio prva osoba koja me je silovala. Nisam baš razumela šta radi. Nisam baš znala šta da radim, ali sam držala oči širom zatvorene. Kao što sam rekla, srce mi je kucalo tako brzo, glava mi je bila… Bila sam zbunjena. Nisam znala da li dolazim ili odlazim. Ali ono što znam je da su me bukvalno bacali sa stola na pod, od osobe do osobe, i svi su došli na red da me siluju, ali na veoma varvarski način gde sam bila ujedana, udarana, šutirana, šamara, stvari su bile bačen na mene.  Sigurna sam da me je u jednom trenutku jedan od njih udario flašom. Bilo je skoro kao kazna što nisam bila dostojna ni ljudskog saosećanja ili da me tretiraju kao osobu. I do kraja ovog veoma, veoma dugog iskušenja, sećam se da mi je kosa bila mokra, i sećam se da sam dodirivao kosu i bila je krv. Moja majka je sledećeg jutra otvorila vrata i zaista je nekoliko puta lupila vratima skoro da me probudi. I kada sam se probudila, sećam se da sam bukvalno ležala u kadi sopstvene krvi. I prva stvar na koju sam pomislio kada sam pogledala u stranu bilo je: „Na zidu su mrlje od hrane. Ima hrane na tepihu. Kako ću ih izvaditi? Biću u tolikoj nevolji“, ispričala je Nina u potresnoj ispovesti za Jameswhitt.