radiobalkanfox
Izveštaj, koji je podržala Evropska klimatska organizacija, zasniva se na prošlogodišnjem istraživanju koje je mermilo kvalitet vazduha u domaćinstvima.
Plinski šporeti odgovorni su za smrt skoro 40 hiljada Evropljana godišnje. To je zaključak iz studije koja je sprovedena u domaćinstvima širom Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Problem, kako prenosi The Guardian, leži u zagađivačima koji čine da je broj smrtnih slučajeva dvostruko veći od broja poginulih u saobraćajnim nesrećama. Šporeti ispuštaju štetne gasove povezane sa bolestima srca i pluća, a stručnjaci upozoravaju da ljudi nisu dovoljno svesni opasnosti koje dolaze s njihovim korišćenjem.
Kako se navodi u studiji, kuvanje na plinu skraćuje ljudski život za gotovo dve godine. Opseg problema je daleko veći nego što se ranije mislilo, rekla je glavna autorka studije Juana María Delgado-Saborit, koja vodi laboratoriju za istraživanje zdravlja životne sredine na Univerzitetu Jaume I u Španiji. Istraživači su naveli da su uzeli u obzir samo zdravstvene efekte azotnog dioksida, dok su podaci za druge gasove poput ugljen-monoksida i benzena izostavljeni.
„Davno, 1978. godine, prvi smo put saznali da je zagađenje azotnim dioksidom višestruko veće u kuhinjama koje koriste plinske šporete u poređenju s električnima, ali tek sada imamo konkretne podatke o uticaju na životni vek“, rekla je Delgado-Saborit. Računica EU pokazuje da svako treće domaćinstvo koristi plinski štednjak. U Ujedinjenom Kraljevstvu to važi za 54 procenata, a u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i Mađarskoj za više od 60 procenata domaćinstava. Šporeti sagorevaju fosilni gas i ispuštaju štetne supstance koje izazivaju upale disajnih puteva.
Izveštaj, koji je podržala Evropska klimatska organizacija, zasniva se na prošlogodišnjem istraživanju koje je mermilo kvalitet vazduha u domovima kako bi se utvrdilo u kojoj meri kuvanje na plinu povećava zagađenje u zatvorenim prostorijama. Ovo je omogućilo naučnicima sa Univerziteta Jaume I i Univerziteta u Valensiji da utvrde omere unutrašnjeg i spoljašnjeg zagađenja vazduha tokom kuvanja i mapiraju izloženost unutrašnjeg prostora azotnom dioksidu. Zatim su primenili stope rizika od bolesti, dobijene iz studija o spoljašnjem zagađenju azotnim dioksidom, kako bi izračunali broj izgubljenih života.
„Glavno pitanje je može li se procena rizika i stope smrtnosti za azotni dioksid iz saobraćaja primeniti na koncentracije koje se ispuštaju prilikom kuvanja na plin, ali to svakako treba proceniti“, rekao je Steffen Loft, stručnjak za zagađenje vazduha sa Univerziteta u Kopenhagenu koji nije učestvovao u istraživanju.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar