radiobalkanfox
Slanina i čvarci omiljene su namirnice u mnogim našim krajevima, a osim kao obrok izvrsne su i kao začin i dodatak u raznim jelima. Kod onih koji brinu o svom zdravlju, slanina se nalazi veoma nisko na listi prioritetnih namirnica – zbog popriličnog sadržaja masti. Međutim, uskraćivanje masti u ishrani može da ima suprotan efekat. Kada se slanina jede u umerenim količinama, organizam od nje ima brojne koristi.
Fosfor, kojeg ima u slanini, pomaže funkcionisanje srca i bubrega, ali i zdravo formiranje kostiju i zuba. Takođe ima gvožđa, koje poboljšava imuni sistem, i pomaže produkciju hemoglobina u krvi. Prisutan je i selen, koji poboljšava imunitet, a kao antioksidans prevenira oksidaciju masti u telu. Omega-3 masne kiseline poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju holesterol, a time i rizik od srčanih bolesti.
Slanina sadrži i vitamine B kompleksa, pre svega B1 – koji je neophodan za dobru cirkulaciju i funkcionisanje nervnog sistema, kao i B12 i tiamin – koji poboljšavaju metabolizam, varenje i cirkulaciju. Takođe sadrži vitamin E, koji je snažan antioksidans.
Ali ima i onih koji naša tradicionalna jela zamene nekim modernijim, pa pripreme jela koja su svojstvena narodima sa drugih meridijana.
Pomodarstvo ili želja za zdravijim načinom ishrane uveli su na velika vrata razne vrste semenki, voće iz tropskih krajeva, pa često možemo da čujemo da je avokado sjajan, dok je zdrava domaća jabuka nešto što se retko jede.
Da li je prosečnom Srbinu i Srpkinji zaista neophodno da pojede malo avokada ili manga ili je bolje da glad utoli uz par čvaraka umesto čipsa?
Nutricionista Branka Mitrović objasnila je da su naše navike u ishrani zapisane u našem genetskom kodu, i da treba da se hranimo onako kako su se hranili naši preci.
„Čvarci su u našem genetskom kodu, kao i sarme i ostalo. Najbolje primamo hranu koju su jeli naši preci. Evo na primer mi nemamo problem sa mlečnim proizvodima, organizmi su nam naviknuti. Što se tiče alergija, uvek treba prvo uraditi analizu pre nego što donesemo neki zaključak. I posna i mrsna hrana je dobra. Jako je štetno kad se prejedamo, treba jesti umereno i odmereno“, rekla je Branka.
Posavetovala je da ujutru po buđenju prvo treba da popijemo čašu vode.
„Kad se probudimo ujutru treba da popijemo vodu prvo i ne moramo odmah da jedemo. Doručak treba da bude kroz 4 sata nakon buđenja. Deca i oni koji su u razvoju treba više da jedu, ali zdravi ljudi ne moraju uopšte. Ono što treba da izbacimo su grickalice, čipsevi jer to nije hrana. Bolje je da pojedete jabuku nego avokado, mi ne cenimo dovoljno voće i povrće koje imamo“, rekla je nutricionista.
Alo
Dodaj komentar