O čemu su razgovarali Đinđić i Legija

Sinoć je na RTS 1 premijerno prikazana prva epizoda dugoočekivane serije „Sablja“, koja govori o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Već sa prvim kadrovima vidimo jedan od značajnijih događaja u seriji, a to je susret Đinđića i Milorada Ulemeka Legije veče uoči demonstracije 5. oktobra.

O tom susretu je, pod imenom i prezimenom, govorio Milorad Bracanović, službenik Državne bezbednosti, koji je tada bio oficir za bezbednost Jedinice za specijalne operacije (JSO) čiji je komandant bio Milorad Ulemek Legija. Budući da postoje brojne kontroverze oko Bracanovića njegov iskaz treba uzeti u obzir sa rezervom.

Kako je on naveo, Legija nije hteo da ide, ali ga je Bracanović ipak ubedio da to uradi. Ono što mnogima para uši u celoj priči je što mu je Legija predstavio Dušana Spasojevića kao „čoveka koga mu je poslao Đinđić“.

Teško je za poverovati da Bracanović u tom trenutku nije znao ko je Dušan Spasojević Duća, kasnije ozloglašeni vođa zemunskog klana.

Ulemek je na sastanak sa Đinđićem otišao, navodno, upravo sa Spasojevićem i Ljubišom Buhom Čumetom, tadašnjim vođom surčinskog klana. I ovo se uzima sa rezervom, budući da je mnogo realnije da je Buha, preko nekih biznismena iz Surčina koji su bili bliski Demokratskoj stranci, mogao da bude spona između Đinđića i Ulemeka.

Ono što je definitvno sigurno je da se sastanak održao, zna se lokacija, Dobrinjska ulica, nedaleko od Ulice admirala Geprata iz koje je pucano na Zorana Đinđića.

Ovo se sa sigurnošću ne može tvrditi, budući da postoje verzije ko je koga prvi pozvao na dogovor, prva kaže susret je inicirao Legija, a po drugoj verziji je to Zoran Đinđić.

Razgovor je vođen u četiri oka, od dvojice sagovornika, jedan je mrtav, drugi robija zbog njegovog ubistva. Mrtav je i Dušan Spasojević Duća, dok je Ljubiša Buha Čume živ.

„Ovo je čovek koga je poslao Zoran Đinđić da mi prenese da hoće da se sastane sa mnom“ citirao je Legiju svojevremeno Milorad Bracanović, tadašnji oficir za bezbednost u JSO, kada mu je 4. oktobra uveče predstavio Dušana Spasojevića Šiptara.

S druge strane, Đinđić je govorio kako je on taj koji je dobio Legijin poziv za sastanak. Takođe, nije bio siguran da li treba da ode. Mislio je da mu nameštaju ubistvo pa se konsultovao sa svojom suprugom.

„Ubiće te svakako, otišao ti ili ne“ navodno su bile reči njegove supruge.

Prema pričama koje su kružile tada kuloarima, navodno je Ulemek pitao Đinđića da li će opozicija da napadne policijske stanice i kasarne i da li će nasilno pokušati da preuzme vlast.

Odgovor je bio odrečan. Đinđić je tražio od Legije da ne puca na demonstrante. Ni jedan ni drugi nisu rado posle toga govorili o tome. Da li su se nešto te večeri dogovorili, možda se nikada neće saznati. Ali ono što je moglo da se primeti, jeste da Legija sutradan nije napadao ljude na ulicama.

Došao je i taj, 5. oktobar 2000, datum kada je opozicija rešila da proglasi pobedu na izborima i preuzme vlast. Đinđić je obećao da demonstranti neće upadati u policijske stanice.

Međutim, upadanja u stanice je bilo, ali, kako će se saznati mnogo kasnije, prvi u policijsku stanicu nisu upali obični ljudi, več članovi zemunskog klana koji su pokupili oružje.

Pričalo se da je Ulemek sa Đinđićem dogovorio aboliciju za pripadnike JSO, ali je upravo on nagovorio učesnike atentata na Ibarskoj magistrali da se predaju i priznaju delo.

Sve se završilo 12. marta 2003. godine, kada je ubijen Zoran Đinđić. Konačnom presudom Vrhovnog suda 2009. godine osuđeno 12 učesnika u atentatu na ukupno 348 godina zatvora. Među njima je upravo Milorad Ulemek Legija.