Običaji i verovanja na Malu Gospojinu (21. septembra)

Srpska pravoslavna crkva obeležava 21. septembra rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.  Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.

Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.

Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka — Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko.

Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja,u z molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram.

Marija je provela 30 godina, koje opisuju jevanđelja, u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.

Veruje se da, kada je o prazniku vedro, da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Običaji i verovanja na Malu Gospojinu

U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

• Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
• Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
• Na Malu Gospojinu, navodno, nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

( Glossy, M.R. )