radiobalkanfox
Na Blagovesti se, po narodnom običaju, ustaje veoma rano, čak i u ponoć, a dan je počinjao devojačkom pesmom.
Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike i slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Od tada kreće buđenje prirode, kao i mnogi radovi na poljima. Inače, Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike i svetkuju ga najviše žene.
Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.
Narod se u selima tako plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe. Tek posle Blagovesti kreću radovi u voćnjaku i njivama – počinje kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma.
Na Blagovesti se, po narodnom običaju, ustaje veoma rano, čak i u ponoć, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Kuća i okućnica mora da se očisti.
Dan uoči ovog praznika devojke su sakupljale suva drva i grančice potrebna za veliku vatru koja se palila na nekom vidnom ili važnom mestu. Oko vatre su se veselili momci i devojke, a ponegde i stariji.
Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može da bude presudan.
Naime, na sutrašnji dan sve do Velikog Petka dobro bi bilo započeti bilo kakav veći posao (izgradnja, pokretanje sopstvenog posla, usavršavanje), a povoljan je period i za donošenje važnih životnih odluka koje mogu da donesu korenite promene u životu.
(Kurir.rs/SrbijaDanas/M.J)
Kurir
Dodaj komentar