Od čega je umro Mirko Babić

Glumac Mirko Babić preminuo je na današnji dan 2020. godine, nakon duge u teške bolesti. Široj publici bio je poznat po ulozi Dragojla u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića, a u svojoj bogatoj karijeri ostvario je mnoštvo zapaženih uloga.

– Primetio sam izvesne promene i o tome razgovarao sa njim i njegovom ćerkom Tamarom. Uveravao me je da se redovno kontroliše i da je sve u redu. Vest o njegovoj bolesti me je uzdrmala. Mirko mi je više od kolege – mi smo kao braća. Još od filma ‘Na putu za Katangu’, čiji sam scenarista a koji je režirao Živojin Pavlović, Mirko je igrao gotovo u svakom mom projektu. To je veliki čovek čija dobrota i odanost prevazilaze kosmičke granice. Pošto ga odlično znam – siguran sam da će pobediti bolest i da će kao Dragojlo nastaviti da pleni srca i duše gledalaca. Nemojte da se ljutite – ali, ne pada mi na pamet da ga menjam – čekam mog Dragojla ispred kamere – govorio je Radoš Bajić kada je saznao za Mirkovu bolest.

Nedugo pre nego što je teška bolest uzela maha, popularni glumac je otišao u penziju, a o tom susretu je govorio njegov kolega Feđa Stojanović.

– Mirko i ja smo klasići, bili smo zajedno kod Milenka Maričića u klasi, on je došao iz Kragujevca, bio je prostodušan, jednostavan i srdačan čovek. Ostalo mi je u sećanju, kad smo diplomirali svi smo bili pozvani u neka elitna pozorišta i Mirko je bio pozvan u Atelje 212. Međutim, on je to odbio i rekao ne, ja se vraćam u svoj Kragujevac. Mi smo svi bili u čudu, a on je poručio, kad ja budem igrao kralja Lira vi ćete da nosite tacne i to se stvarno i dešavalo u početku – kroz setu i osmeh se prisetio Feđa za Blic.

On je onda opisao i uz kakvu lavinu emocija je Babić ispraćen u penziju u njegovom matičnom pozorištu:

– Tada je već bio izgubio glas, sedeo je na pozorinici u nekoj fotelji, a Aljoša i ja smo došli da mu odamo počast kao klasići. To je bilo tako toplo i bolno veče. On se samo smejao, nije mogao glas da pusti na žalost, ali je sijao pozitivnom energijom. Skoro smo gostovali u Kragujevcu i baš sam mu poslao poruku da sam došao u njegov rodni grad, a on mi se zahvalio. O njemu imam samo pozitivna sećanja, on je bio čovek koji je jednostavan, što je danas retko sresti – čoveka za koga znate šta misli i znate da je dobronameran – objasnio je.

Mirko Babić je rođen u Kragujevcu, 14. marta 1948 godine. Sa diplomom beogradske Akademije za pozorište 1973. godine, umesto prestoničkih scena, izabrao onu sa koje su i pre njega u svet teatra uplovili najveći jugoslovenski glumci.

Nosilac je brojnih priznanja za svoj rad, među kojima je i statueta „Joakim Vujić“, ko­ju Knjaževsko-srp­ski te­a­tar do­de­lju­je za iz­u­ze­tan do­pri­nos po­zo­ri­šnoj umet­no­sti.

Ostvario je u svojoj bogatoj karijeri više od 100 pozorišnih uloga, uglavnom na matičnoj sceni, kao i u Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Nišu…

Ostvario je i brojne uloge pred kamerama, a poslednja je bila u seriji Radoša Bajića „Ravna Gora“. Tu su i rola u ostvarenjima „Moj rođak sa sela“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Dr“, „Gore dole“, „Karađorđe i pozorište“ i mnoge druge.

Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva ga je 2013. od­li­ko­va­la Or­de­nom Sve­tog Sa­ve dru­gog re­da.

 Poslušajte intervju Ljiljane Stjepanović u ulozi Radojke u seriji „Selo gori, baba se češlja“: