Ostavila sam savršen život u Švajcarskoj zbog Masai ratnika

Korin Hofman iz Švajcarske je te 1987. godine imala skoro pa savršen život, bila je mlada, lepa i uspešna. Imala je svoj butik i sređen ljubavni život, a sa dečkom je rešila da te godine turistički poseti Keniju. U toj afričkoj zemlji njen život promenio se iz korena na potpuno neverovatan način. Na trajektu koji je išao ka gradu Mombasa u Keniji Korin je primetila Masai ratnika – opčinili su je njegova ispletena kosa obojena u crveno, gomila nakita i pojas oko međunožja.

Naravno, ona nije jedina turistkinja koja je radoznalo posmatrala kenijske domoroce, ali dok se većina žena zadovolji trenutnom fascinacijom, Korin je izgubila glavu od ljubavi.

U knjizi „White Masai“, koju je godinama kasnije napisala, ona je ovog ratnika opisala kao „fascinantno privlačnog muškarca“, te dodaje da je „izgledao kao mladi Bog“.

Kada se ponovo susrela sa pripadnicima plemena Masai koji su bili njeni vodiči kroz Mombasu, ona je to shvatila kao znak. Korin, koja je tada imala 27 godina, vratila se kući, prodala svoj butik, raskinula sa dečkom i rešila da napusti najuređeniju državu sveta, Švajcarsku, i krene put Kenije u potragu za „svojim“ ratnikom, nemajući na najmanju ideju o tome šta je dalje čeka.

„Ne znam šta bi on mogao da oseća prema meni, ali sebi odmah kažem da postoji samo jedan odgovor: „On se oseća potpuno isto kao ja““, piše ova žena u svojoj knjizi.

„Imala sam najdublji osećaj da moram da pratim tog čoveka. Morala sam da ga tražim po celoj Keniji. Tri meseca sam pokušavala da ga pronađem. Postala sam umorna i bez nade i mislila sam da ga više nikada neću videtu. Ali na kraju sam ga našla i bilo mi je drago da samo sedim sa njim“, ispričala je svojevremeno u jednom intervjuu.

Korin je pronašla svog Masai ratnika – Lketingu, pripadnika plemena Samburu, u njegovom selu koje se nalazilo na tri dana vožnje autobusom od Mombase. Protiv svake logike i razumevanja, iako je bila upozorena da su žene manje cenjene od koza, preselila se kod njega i njegove majke.

Lketinga i Korin nisu govorili istim jezikom, a čak im je i seks bio loš, ali ona je nastavila da istrajava u svojoj nameri da ostane pored ovog muškarca. Živela je u kolibi njegove majke koju Kenijci zovu manyatta, a napravljena je od štapa i kravljeg izmeta. I dok je običnom čoveku u ovoj mračnoj, zadimljenoj, niskoj „jazbini“ teško da tu provede i nekoliko minuta, Korin je u njoj živela naredne tri i po godine. Jela je kozje meso i pila čaj sa šećerom i mleko pomešano sa krvlju.

Iako Lketinga nikada nije pričao o svojim emocijama prema čitavom iskustvu, Korin se nije bavila analizom – prosto je delovala intuitivno. Ona se na kraju i udala za ovog ratnika na tradicionalnoj ceremoniji u beloj venčanici, a izbegla je predbračno obrezivanje zahvaljujući laži koju je njen muž rekao plemenu – da je bila obrezana kao beba.

Ipak, brzo je došlo do prvih problema – kupila je kombi i u njemu otvorila prodavnicu u kojoj se celo selo snadbevalo hranom. Ali, težak put u grad, česti kvarovi na vozilu, krađa i korupcija učinili su njeno poslovanje teškim i ispraznili račun u švajcarskoj banci. Uz to, malarija, hepatitis i neuhranjenost oslabili su Korinin organizam; imala je samo 48 kilograma na visinu od 180 centimetara. Kada je rodila ćerku Napirai, samo im je hitan let u bolnicu spasio živote.

Intimni odnosi sa Lketingom bili su površni, iako ga je ona naučila da vodi ljubav na zapadnjački način. No, on je počeo da joj zamera činjenicu da je nezavisna i optuživao ju je za neverstvo. Ljubomoran i pomračene svesti zbog miraa, lokalne biljke stimulativnog dejstva, Masai ratnik postao je nasilan. Korin je 1990. napustila Keniju sa svojom ćerkom pod izgovorom da ide na odmor u Švajcarsku. Međutim, ona je tu ostala zauvek, a u Barsaloi, selo svog muža, vratila se posle 15 godina, kada je sniman film o njenom životu, koji se kao i knjiga zove „White Masai“.

Knjiga je inače prodata u više od četiri miliona primeraka i prevedena je na 26 jezika, a Korin je napisala još dva nastavka – „Back from Africa“ i „Reunion in Barsaloi“.

„Moja svekrva mi je kao majka. Lketinga ima dobar način života, ima dve lokalne žene i ćerku. Bio je ponosan što nam je pokazao selo“, ispričala je Korin 2006. kada je ponovo posetila selo u kome je nekada živela sa ovim ratnikom.

Korin nikada nije uspela da do kraja objasni svoja osećanja prema muškarcu kog je u knjizi, između ostalog, predstavila kao impulsivnog, ćudljivog, ludo ljubomornog, neodgovornog i sklonog vređanju. Nikada nije uspela da objasni osećaj prinude da radikalno promeni svoj život i ode u Keniju nesvesna onoga šta joj život sprema. Korin jednostavno kaže da je posle prvog susreta sa Lketingom osećala da se vratila kući, da je otkrila „osećaj pripadnosti, kao da je pronašla svoju porodicu, svoje ljude“.

(Kurir.rs/Blic žena/T.B.)

Bonus video:

Kurir