radiobalkanfox
Aleksandra Mladenović bila je veoma mlada kada je napustila porodični dom u selu Samarinovac, pa je zbog pevačke karijere došla za Beograd. Sa sobom je, prema rečima njenog oca, ponela po dve kašike, viljuške, jednu šerpicu, posteljinu i ništa više.
Iako joj je od samog starta bio najveća podrška, međutim, nije mu bilo pravo „što dete ostavlja u podstanare i vraća se kući“.
– Dok je bilo takmičenje, mi smo nju ispratili, a ja sam joj rekao: „Slušaj, da li ja imam ili nemam, to tebe nema potrebe da interesuje, znači, dok ti misliš da treba da se takmičiš, ja sam tu – počeo je on u emisiji „Metar moga sela“, koja se prikazuje na televiziji „Blic“, a onda je pevačicin tata nastavio o tome koliko su skromno živeli, a svakako i imali želju da za nju i njen uspeh daju sve.
„Plašila sam se!“
– Mlada devojka koja nije imala neke raskoši, dete kojem nismo mogli mi da priuštimo što, recimo, možda da ne kažem, sad ljudi koji su imućni, mogu da priušte. Mi smo to sve skromno, mizerno, znači, nema šta tu da se… Ona je sa 16 godina otišla u „Zvezde Granda“ da se prijavi, još je bila ona mlada, neiskusna, nije toliko bila pevački kao sad. Ja sam tad mislio da ona zna da peva mnogo, međutim, sad vidim da nije to bilo to – kazao je, pa se Aleksandrina majka nadovezala rečima:
– Sve drugo, ali društvo me je plašilo. Jer to je veliki grad, ona je sama, nikog nije poznavala tamo. Odlazila sam i ja kod nje, ali…
Teški momenti, ipak, porodicu su samo još više zbližili.
– Bio sam spreman da prodam sve. Znači, sve. Dok sam imao finansije, tako se namestilo, tada sam imao i možda više nikad posle toga, ali troškovi su stvarno bili veliki. Tada, hiljadu evra ode ovako. I nisam ni znao da l’ će ona da uđe u takmičenje. Tada je bilo mnogo teže takmičenje, sada oni imaju sve. Ne treba mu publika, ne treba mu… Samo se obuče, ima svog mentora. Onda je bilo sve moraš, moraš publiku da obezbediš, moraš autobus, sve – nabrajao je tata, koji zatim nije mogao da zadrži suze prisetivši se njenog konačnog odlaska od kuće.
Tada, Aleksandra Mladenović imala je 20 godina.
„Ako mislim da uspem, moram…“
Aleksandra Mladenović s ocem i majkom, Instagram screenshot / aleksandra_mladenovic_
– Samo sam razmišljao kada će da mi zazvoni telefon da vidim broj da kaže da li je gladna, da li je… Da li nema za odeću, da li nema da plati kiriju. Tako je bilo, baš tako. Uvek mi je to bilo u svesti. Šta li sad fali, da li nema… Znači, taj osećaj kada je ona otišla gore sa dva tanjira, dve kašike, dve viljuške; jedna šerpica i posteljina i ništa više, ništa. I ti ostaviš dete, 20 godina je tad bila kada je u finale prošla u Sarajevu, kaže: „Ja moram da odem ako mislim da uspem nešto“. I to je, znači, kada sam je ostavio. Toga kad se setim… Ostaviš ti dete, samo, kao podstanara i vraćaš se i kući. Možeš da zamisliš… – pamti on, baš kao i momenat kada joj je prva pesma otišla u etar.
– Znaš šta je najjači osećaj? Recimo, vozim autobus, pun putnika, 50 putnika u autobusu jer ja vozim tu na relaciji Niš-Prokuplje, a ono počne njena pesma. Ja ne znam šta ću, da li da vozim, ne mogu, emocije neke te krenu – objašnjavao je ponosno on u pomenutoj emisiji.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
Dodaj komentar