radiobalkanfox
Foto: historyofyesterday.com
Slučaj ove devojčice bio je jedan od prvih koji je sve teorije stavio na test. Može li dete odgajano u potpunoj izolaciji razviti jezik? Može li se okruženje iskupiti za užasnu prošlost?
Devojčica koja je pomerala samo ruke i noge, a kada je galamila otac je tukao. Retki slučajevi da je pričao sa njom bili su lajanje ili režanje. Njen brat koji je bio stariji pet godina, trpeo je zlostavljanje takođe.
Priča izlazi na videlo 1970. godine
Kada je 1970. godine priča u Los Anđelesu izašla na videlo, socijalna služba je bila šokirana. Tada, devojčica koja ima 13 godina bila je zatvorena u sobi, a istraga koju su sprovele vlasti brzo je otkrila da je dete veći deo svog života provelo u sobi, često vezano. Da bi je zaštitili nazvali su je Džini. Kada su je pronašli mislili su da je mnogo mlađa, a onda su videli da ima 13 godina i samo 26 kilograma.
Foto: Youtube/Lapsy
Dokumentarni film snimljen je 1997. pod nazivom „Tajne divljeg djeteta“. U njemu je dr Susan Kurtis, pedagog koji je radila sa njom, objasnila je da je to ime korišćeno u spisima kako bi je zaštitili, piše „Verywellmind„.
Oba roditelja su optužena za zlostavljanje, ali njen otac se ubio dan pre nego što je trebao da se pojavi na sudu, ostavivši za sobom belešku u kojoj piše da „svet nikada neće razumeti“.
Priča o Džininom slučaju ubrzo se proširila. Tim psihologa i stručnjaka započeo je proces rehabilitacije. Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH) osigurao je sredstva za istraživanje o njenom slučaju. Po prvom dolasku u centar, devojčica je hodala „zečijim hodom“, nije mogla da žvaće. Psiholog Džejms Kent ju je opisao kao „najmaltretiranije dete koje je ikada video… Džinin život je pustoš.“
Foto: Youtube/Lapsy
Tokom sledećih nekoliko meseci počela je da doživljava veći napredak u razvoju, ali je ostala loša u područjima kao što je jezik.
Psihijatar Džej Šurlej, pomogao je u proceni nakon što je prvi put otkrivena, i primetio je da je brzo postala središte bitke između istraživača koji su bili uključeni u njen slučaj. Ubrzo su izbile prepirke oko istraživanja i toka njenog lečenja. Dženi je povremeno provodila noć u kući Džen Butler, jedne od učiteljica.
Nakon izbijanja virusa, devojčica je bila u karantinu u kući svog učitelja. Učiteljica je ubrzo postala zaštitnički nastrojena. Drugi članovi tima smatrali su da je cilj učiteljice da bude slavna.
Na kraju, Džini je počela da živi domu psihologa Davida Riglera, gde je ostala sledeće četiri godine. Uprkos nekim poteškoćama, činilo se da se dobro snalazi u kući Riglerovih. Uživala je u slušanju klasične muzike na klaviru i volela je da crta, često joj je bilo lakše da komunicira pomoću crteža nego drugim metodama.
Dodaj komentar