Otac Predrag Popović o velikom grehu Srba

Sa Miholjdanom počinje sezona slava, a tokom jeseni se proslavljaju i najčešće u Srba – Mitrovdan, Aranđelovdan i Nikoljdan.Otac Predrag Popović kaže da jedna porodica slavom obeležava dan kada je u prošlosti primila hrišćanstvo. Na taj dan svi u porodici učestvuju u pripremi trpeze i podnose žrtvu, kaže Popović. Ističe da se za slavu mesi domaći slavski kolač, a ne naručuje onaj u pekari, ne slavi se u restoranu, već kod kuće i ne mrsi se kad je post – to je, smatra, šamar svome svetitelju.

Otac Predrag Popović objašnjava da se slave u istoriji kod Srba vezuju za period ili dan u kom je određena porodica primila hrišćansku veru.

„Recimo, ako je porodica primila hrišćanstvo na dan slave, onda je najstariji član uzimao ime nekog svetitelja na kog je primio hrišćanstvo. Oni koji slave Miholjdan, obeležavaju dan kada je ta porodica primila hrišćansku veru. Zato se i zove krsna slava, jer su članovi te porodice na taj dan kršteni“, navodi Popović.

Kada je reč o običajima i verovanjima koji prate slavu, otac Popović ističe da je primetno da svetitelj važi za zaštitnika kuće i nekog ko se u ime pravoslavnih hrišćana moli kod Boga.

„Ipak, radi se i o mešavini narodnih običaja, a crkveni obredi slava kakvi su nam danas poznati otpočeli su sa beogradskim mitropolitom Mihajlom i 1862. godinom“, pojašnjava sagovornik.

„Mrs na posnu slavu – šamar svetitelju“

Otac Predrag Popović naglašava da je u obeležavanju slave suštinski važno podeliti obrok sa svojim bližnjima.

„Ako je liturgija ikona carstva nebeskog, a Isus Hristos između nas, slava je ikona liturgije“, sumira Popović.

Pojašnjava da bi na dan slave sveštenici sa narodom trebalo da traže oproštaj.

„Kada domaćin sa sveštenikom lomi slavski kolač, to su obredi istovetni onim u crkvi. Dakle, to je jedna vrsta liturgije. Posluži se žito i vino, a zatim i trpeza“, kaže Popović.

Naglašava da je poznato zašto su trpeze posne i mrsne, u zavisnosti od toga kada se obeležava krsna slava, te da se mešanje mrsa tokom posne slave ne bi trebalo praktikovati.

„To je kao da je neko udario šamar svom svetitelju. Recimo, kada vernici na Nikoljdan, za vreme Božićnog posta, posluže prasetinu pod izgovorom da gosti neće da im dođu ako usluže posnu trpezu odgovor je jednostavan: Oni koji ne dolaze na ribu, ne treba ni da dođu na slavu“, ističe otac Popović.

Nova obeležja – slavski kolač iz pekare i trepeza u restoranu

Na pitanje kako obeležavati slavu u modernom svetu u kom se živi brzo, pa se umesto pravljenja slavskog kolača i trepeze vernici uglavnom odlučuju za poručivanje hrane i jela, sveštenik Predrag Popović napominje da bi se tome trebalo suprotstaviti.

„Mi smo postali instant generacija – i domaćini i domaćice – kod koje se izgubio kompas, pa se, eto, i slavski kolač mesi u pekari. A slavski kolač treba da se mesi svetom vodicom. Takav kolač, kakav god da je, predstavlja našu žrtvu. Sveta vodica ne treba da se prosipa“, ukazuje Popović.

Sagovornik se protivi i obeležavanju slave u restoranima, smatrajući da bi slava trebalo da bude skromna i u kućnom okruženju.

„Pritom, za slavu, onaj koji slavi, mora da se pomuči, žrtvuje. Domaćin, domaćica, svi – cela porodica. Međutim, ako čovek nema gde, pa mora u restoranu, nije na kraju bitno ni gde će obeležiti slavu, već kako. Ako se za slavu puši, svađa i priča o politici, to nije suština. U osnovi je važno da se okupi porodica i podruži“, navodi Popović.

Nasleđe muške dece?

Kada je reč o običaju da porodične slave nasleđuju muška deca, otac Predrag Popović, smatra da je sve stvar dogovor unutar porodice.

„U tradiciji je ostalo u narodu da su muška deca ta koja nasleđuju slavu. Kao i u slučaju prezimena… Žena uvek može da uzme svoju devojačku slavu, ili bilo kog drugog svetitelja. Recimo, moja supruga je uzela da slavi Svetu Petku“, zaključuje u razgovoru za RTS otac Predrag Popović.

(Espreso/ RTS/ DČ)