Otkrijte koje namirnice su popularne u delovima sveta u kojima ljudi najduže žive

Postoji nekoliko namirnica koje ljudi najčešće konzumiraju u plavim zonama, a prvi na listi najpopularnijih je pasulj – izvor proteina i vlakana.

Ako želite da se hranite poput najzdravijih ljudi na planeti, razmislite o tome da crveno meso zamenite pasuljom i pirinčem. 

Ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i bogata biljnim proteinima je tipična odlika „plavih zona“, mesta na svetu gde ljudi žive najduže i najzdravije. Na ovim mestima na planeti ljudi obično dostižu ili prevazilaze 100 godina života, i to u dobrom zdravlju.

U nedavno objavljenom dokumentarcu, autor Dan Buetner je objasnio koncept života u „plavim zonama“ rekavši da u njima postoji širok izbor kuhinja – poput japanske, grčke, italijanske i kostarikanske. 

Dok se specifične namirnice razlikuju, grupe namirnica poput pasulja, orašastih plodova, integralnih žitarica, začinskog bilja i zelenog povrća čine okosnicu ishrane u „plavim zonama“.

Bez obzira na region, ishrana u ovim regionima je sa malo masti i puno ugljenih hidrata.

– Ljudi koji žele da imitiraju obrasce ishrane u „plavim zonama“ trebalo bi da imaju za cilj da biljna hrana čini oko 95 odsto njihove dijete i da ograniče unos crvenog mesa – ističe Buetner, a prenosi „Insajder“.

Takođe, fokusiraju se na ishranu bogatu hranljivim sastojcima – mnogo jedu mahunarke, a povremeno jedu ribu, mlečne proizvode i jaja. 

Ovo su najpopularnije namirnice u plavim zonama:

Pasulj i mahunarke

Pasulj je kamen-temeljac ishrane „plavih zona“, zajedno sa drugim mahunarkama, sočivom i graškom. Pasulj igra glavnu ulogu u svim „plavim zonama“ – od crnog pasulja u Kostariki do sočiva i slanutka na Mediteranu.

Pored proteina, mahunarke su prepune i vlakana.

Foto: Shutterstock

U Japanu je soja popularan izvor proteina, kuvana na pari u mahuni ili prerađena u tofu za supu ili prženje.

Žitarice

Žitarice se obično smatraju prvenstveno izvorom ugljenih hidrata, ali određene neprerađene sorte takođe mogu dodati proteine vašoj ishrani.

Cela pšenica, heljda i kus-kus sadrže pet do šest grama proteina po šoljici. Kinoa, drevna žitarica koja potiče iz Južne Amerike, sadrži osam grama proteina po šoljici.

Foto: Shutterstock

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi i semenke su osnovna grickalica u „plavim zonama“, uprkos lošoj reputaciji u svetu ishrane zbog visoke kaloričnosti.

Sadrže obilje hranljivih materija poput omega 3 masnih kiselina, koje su povezane sa zdravstvenim prednostima kao što su manje upale i manji rizik od srčanih oboljenja.

Orašasti plodovi i semenke koji sadrže najveću količinu proteina po porciji su seme bundeve, kikiriki, bademi, seme konoplje i seme lana.

Foto: Shutterstock

Riba

Mnoge „plave zone“ su u neposrednoj blizini okeana, što ribu čini popularnim izvorom proteina.

Iako nije svakodnevna hrana, riba se pojavljuje u umerenim porcijama od najviše 300 grama, otprilike tri puta nedeljno.

Foto: Pixabay

Jaja i mlečni proizvodi

Jaja su puna hranljivih materija i lako dostupan izvor proteina. Imaju šest do sedam grama proteina po porciji, kao i vitamin B. Ona se u „plavim zonama“ jedu oko četiri do šest puta nedeljno.

Jaja su obično prilog u kuhinjama „plavih zona“, i praćena su izdašnom količinom biljne hrane. U Kostariki, na primer, pečeno jaje će biti servirano uz kukuruzne tortilje i crni pasulj. U Japanu, kuvano jaje će često biti deo ukusne supe.

Mlečni proizvodi su relativno retki u ishrani „plavih zona“. 

Tradicionalni sirevi napravljeni od ovčijeg ili kozjeg mleka postoje u nekim regionima u Italiji i Grčkoj, kao i druga fermentisana hrana koja je zdrava za creva kao što je jogurt.

Zanimljivosti

Američka vlada planira da zaustavi ekspediciju koja želi da iz olupine izvuče predmete od istorijskog značaja.

sledeća vest