radiobalkanfox
Ivan Ristić kaže da je tokom leta 2023. njegov radni model svaki put predviđao jake oluje koje su se dešavale u julu i avgustu, ali je sve počelo davno kada je nastao IRIE model, nazvan po njemu, dok se za predviđanje superoluja koristi US VRE.
– IRIE je razvijen od prethodnog modela koji je nastao u Beogradu 70-ih godina 20. veka, uradili su ga Fedor Mesinger i Zaviša Janjić, ali ga je razvio Institut Hidrometar. Tadašnji ETA model je postao operativan i glavni model u Americi, ali su ga 97-98 odbacili i počeli da ga napuštaju. Krajem 20. veka skoro niko ga nije koristio osim mene, a Danci su ga po meni nazvali IRIE. Posvetio sam se tome i razvijao. Njegova najznačajnija dostignuća odnose se na oblake i padavine, odnosno mikrofiziku oblaka i konvekciju – objašnjava Ristić.
Kako je počelo?
Upravo tu „formulu“ odlučio je da prebaci u drigi model, takozvani WRF.
– Bio sam u Krivaju u modelarskoj školi ETA, koju je organizovao Federalni hidrometerološki zavod, i tada sam je preuzeo. Više od 20 godina sam stalno popravljao i popravljao taj model i tako je nastao IRIE. Reč je o programu, matematičko-fizičkom, metrološkom modelu koji računa kako će se vreme dalje razvijati. Imamo ulazne podatke i on unapred izračunava kakvo će vreme biti narednih pet-šest dana. Kada sam tu konvekciju i svoju mikrofiziku preneo na američki model i pustio da ode, pojavile su se i superćelijske oluje – ističe meteorolog.
Dobitna kombinacija
Prema njegovim rečima, IRIE sam ne može da predvidi superćelijsku oluju, jer je to klasičan model kao i svi drugi modeli, ali kada VRF-u doda parametre koje je dobio tokom razvoja IRIE, vidi i jake oluje.
– Ubacio sam mikrofiziku i svoju konvekciju u američki novi model i uspeo je da predvidi oluje superćelija i do 18 sati unapred. Radi samo kada koristim moju mikrofiziku i moju konvekciju, a sve druge kombinacije ne dovode do te informacije, to je zaista zanimljivo. Klasični modeli generalno ne mogu da predvide superćelijske oluje, ali ova kombinacija jeste i drugi meteorolozi ne mogu da veruju kako to radi. Zato se pored modela koriste radari i onda se vidi da li će se nešto ozbiljno desiti u narednih sat-dva. Superćelijske oluje i kretanja oblaka uglavnom prognoziraju radari – rekao je Ristić za Blic.
Algoritam za grad
Prema njegovim rečima, kada se druge kombinacije stave u VRF, nema oluja superćelija. To znači da se njegovom kombinacijom može videti superćelijska oluja već ujutru oko 7 ili 8 sati.
– Sve što se dešavalo tokom ovog leta, a tiče se oluja superćelija, moj model je predvideo, ne samo ovde, već i one oluje koje su bile u Italiji i u okolnim zemljama, što se jasno vidi na kartama – napominje meteorolog. Na pitanje da li je moguće predvideti da li će superćelijska oluja biti praćena gradom, on kaže da ima i koristi algoritam koji se zove „šansa za grad“.
– Inače, stavljam karte koje predviđaju šansu i kada je, na primer, „šansa grada” 50 odsto, moguć je i grad. Kada je letos bilo nevreme u Vrbasu i okolini, šansa za grad je bila 90 odsto po mom modelu. Siguran sam u ove podatke i ne libim se da ih unapred objavim jer sve što kažem je prikazano na kartama – objašnjava Ristić.
Dodaj komentar