Postoje određene stvari koje dete tokom odrastanja ne bi trebalo da čuje od svojih roditelja, jer te reči kasnije mogu da imaju snažan negativan uticaj na njega.
Jezik ima veliku moć, istakla je dr. Robin Koslovic i otkrila portalu ‘Psychology Today’ da roditelji svojoj deci treba da prestanu da govore reči „samo“ i „ali“.
Samo
U svojoj psihološkoj praksi, Koslovic je videla da se deci sa socijalnom anksioznošću govori da SAMO razgovaraju sa drugim detetom na zabavi, deci sa OKP da SAMO dodirnu kvaku na vratima, deci sa depresijom da SAMO ustanu iz kreveta i odu u školu i deci koja imaju problem sa samokontrolom da se SAMO ne ljute toliko.
– Imamo izreku: ‘Nema pravde u pravednom’ (‘There is no justice in the just’). Takođe: ‘Samo je reč od četiri slova’ (four-letter word – fraza za profane ili uvredljive reči) – kaže ona i dodaje:
– Nikada ne izgovarajte reč ‘SAMO’. To bi bilo kao da mi kažete ‘SAMO zakucajte košarkašku loptu’, a visoka sam metar i šezdeset. Verovatno bih mogla. Kladim se da bih, ako bih angažovala najbolje trenere i da samo treniram košarku svaki dan, ceo dan, i ništa drugo, verovatno bih mogla da razvijem tu veštinu uz neizmeran napor. Ali onda to ne bi bilo ‘SAMO’.
Ali
Zamislite ‘ALI’ kao negativnu drugu stranu ‘i’. Koslovic nudi primer:
– ‘On je divno dete i mora da poradi na svojim veštinama upravljanja besom’. Ako umesto toga kažete: ‘On je divan dečak, ALI on mora da poradi na svojim veštinama upravljanja besom’, onda ‘ALI’ negira sve što je bilo pre njega. ‘Ti si divan dečak, ALI moraš da poradiš na svom besu’ znači da nisi baš divan dečak – objašnjava ona, te nastavlja:
– Detetu ovakva izjava znači da je njihova vrednost za vas uslovna: ‘Bićeš divan dečak, ali tek kada naučiš da kontrolišeš svoj bes’. Ako se svesno trudimo da prebacimo ‘ALI’ na ‘i’, možda ćemo videti napredak ka pozitivnom roditeljstvu.
Dodaj komentar