Patrijarh srpski otvorio izložbu u Unesku

Izložbu o srpskim srednjovekovnim manastirima na Listi svetske baštine u opasnosti – Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i crkvi Bogorodice Ljeviške, koja se odvija u sedištu Uneska u Parizu, otvorio je patrijarh srpski Porfirije, u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovića, i poručio da je stavljanjem srpskih svetinja pod svoju zaštitu, UNESKO pokazao njihov univerzalni značaj za ceo civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje. 

Podsetio je da se četiri kulturna dobra, koja su deo svetske baštine Uneska i imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost, od 2006. godine nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti. 

„I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara,“ upozorio je Selaković.

Ukazao je da je naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji u junu 1999. godine, kada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira. 

„U velikom talasu nasilja, u martu 2004, stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja,“ podsetio je Selaković.

Istovremeno, ukazao je na još jedan aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, čak i onih koji su svetska baština, putem falsifikata, a to se, pre svega, čini kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu. Ministar je naglasio da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, čije očuvanje je jedan od ključnih misija Uneska, i u ime istorijske istine, ova izložba budi i poziva savest javnosti i stoji nasuprot svakom nasilju i krivotvorenju i svedoči o neophodnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva.

Govoreći o značaju obeležavanju 20 godina od upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, istakao je da se današnja  svečanost održava upravo na drugi dan Slave Svetog Stefana Dečanskog i dodao da je i sama Slava običaj srpskog naroda koji je na Listi nematerijalne kulturne baštine Uneska.

Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, koji je, između ostalog rekao, da Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost, i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivali, svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka.

Patrijarh je rekao da kako osnivači manastira, tako i njihovi žitelji pripadaju jednom konkretnom narodu, ali prosvećeni blagodaću Božijom, oni prevazilaze granice naroda iz kojeg su potekli i postaju univerzalni i po ljubavi pripadaju svima, te naveo da to nenegira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su ih iznedrili.

Direktor Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju Arno Gujon je istakao da je UNESKO, stavljajući četiri srpska manastira na listu svetske baštine u opasnosti, potvrdio njihovu kulturnu vrednost a ujedno i njihovu krhkost. 

„Iza svakog starog kamena tih zdanja nalaze se muškarci i žene zato što je kulturna baština otelotvorenje žive istorije života i ljudi koji su osnovali jedinstvenu kulturu. Brinući o svom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji Republika Srbija brine i o njima,“ rekao je Gujon. 

Na otvaranju je govorio i direktor Centra za svetku baštinu Uneska Elundu Asomo, koji je rekao da Unesko aktivno učestvuje u promovisanju Liste svetske baštine u opasnosti, kao i da upisivanje na ovu Listu prepoznaje ono što su univerzalne vrednosti tih mesta koje međunarodna zajednica mora da čuva. On je dodao i da se nada da će ova izložba produbiti znanje o istorijskom značaju ovih spomenika za čovečanstvo kao celinu.

Pogledajte više o mjuziklu Lu: