Rukometaš „Partizana“Petar Đorđić smatra se jednim od najatraktivnijih rukometaša, ali ništa manje uspšenim.
Bez njega nije mogla da se zamisli nijedna utakmica dok je njegov otac Zoran Paša Đorđić bio na terenu u ulozi golmana crno-belih kao i reprezentacije SR Jugoslavije. On je timu bio faktički kao amajlija.
O podvizima svog oca slušao je još kao dečak a često je svog oca pratio sa ekipom.
– To je priča koju sam čuo dosta puta i od moje majke i iz moje familije. Kad su osvojili ‘93 titulu, tad je to tako bilo da sam uvek išao sa ekipom gde je moj otac igrao u “Partizanu”. Jednom nisam išao, oni su izgubili i onda je bilo da moram da idem na sve utakmice – započeo je svoju priču bombarder crno – belih pa pored ispovesti o odrastanju uz slavnog oca dotakao se teme života u Nemačkoj, supruzi i deci ali i da li mu prija epitet najs***ipilnijeg sportiste.
– Hvala na komplimentu. Nisam bio svestan toga sto posto, ali lepo je čuti. Svakako je bolje to čuti, nego da sam jedan od ružnijih. U svakom slučaju, ja sam već davno oženjen. Imam dvoje dece, sad već odrasle. To jeste lepo, ali ja sam dugo u srećnom braku – kaže Petar za Blic i otkriva i da li njegova supruga Jelena trpi dosta toga.
– Na neki način sigurno trpi. Da li je to pre bila reprezentacija ili ekipe u kojima sam igrao. Nisam bio kod kuće, pogotovu kada sam bio u inostranstvu. U Srbiji je malo lakše, jer ovde ima pomoć od baba i deda, a u inostranstvu je to drugačije. Nijednoj ženi od profesionalnog sportiste nije lako, jer treba se izboriti sa decom, sa tim zemljama u kojima ti sportisti igraju, sa tim jezicima i tu žene trpe veliki pritisak.
Iako se slavni sportista trudi da odvoji privatni od poslovnog života, kaže da je to gotovo nemoguće.
– Ponekad je čovek nervozan zbog nekih stvari, ponekad je i previše srećan…Tako da, ja ponekad ostanem sa decom po dva, tri sata sam, pa kažem-bolje da sam trenirao dva, tri puta-zaključuje Petar koliko je teško njegovoj lepšoj polovini.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar