radiobalkanfox
Printskrin: Youtube/K1 Televizija
Petra Divac, ćerka Ane i Vlada Divca, pokrenula je u okviru fondacije svojih roditelja projakat „Usvojeni za usvojene“, kako bi pomogla i deci i porodicama da se što izbore sa poteškoćama i preprekama u društvu na koje nailaze.
Tim povodom Petra je gostovala u emisiji „Uranak“, a Jovana Joksimović ju je na početku razgovora upitala da li je ona hrabra jer priča o tome da je usvojena i kroz šta je prošla.
– Mislim da sam hrabra što sam izašla u javnost da pričam na temu koja se baš ne spominje u Srbiji i koja nosi lošu stigmu i konotaciju iza sebe – rekla je Petra Divac.
Ona je objasnila i na koji način je saznala da je usvojena.
– Saznala sam sa tri ili četiri godine, baš sam mala bila. Žena u parku je dojila dete i ja sam pitala mamu šta radi, jer to nisam nikada videla. Zanimalo me, jer sam uvek pila mleko iz flašice i nisam imala taj čin. Mama mi je tada rekla da sam usvojena i objasnila mi šta to zapravo znači – istakla je ova devojka.
Petra je imala 6 meseci kada su je Ana i Vlade usvojili.
U tinejdžerskom periodu prolazila je kroz period kada je konstantno postavljala sebi pitanja.
– Bilo je mnogo pitanja. Posebno kada odrastate sa etiketom na leđima, a radi se o etiketi koju niko ne razume, jer se u našoj zemlji na tu temu ne priča. Ogovarali su me, šuškanje iza leđe, kad čuju ko sam odmah pitaju „Je l’ to ona što je usvojena, što je drugačije od braće, što je kasno došla u porodicu“. Ne razlikujem se od braće, svo troje smo deca istih roditelja – istakla je Petra rekavši da često dobija pitanja na ovu temu, ali i da joj je drago što kroz ovaj projekat ima priliku da edukuje ljude o usvajanju.
– Mislim da se ljudi ne bi previše interesovali da nisam dete slavnih roditelja. Često me pitaju „Kako je biti usvojen?“, a ljude uvek najviše kopka ono što je nepoznato. Iskreno, ja ne mogu da im objasnim jer sam usvojena sa šest meseci i ja sam tako odrasla. To je moj život i ne znam za drugačije. Uvek sam bila beba svojih roditelja i živela kao da me je mama rodila. Ok mi ješto postavljaju takva pitanja. Želim da edukujem ljude i da im objasnim da je to normalan čin, da se ja osećam jako normalno i da nema razlike između mene i braće – dodala je.
Petra je priznala i da je tokom školovanja u Srbiji bila na udaru vršnjaka, te ovim projektom želi da pomogne upravo deci koja su usvojena, kako ne bi doživeli ono što je ona.
– Mene su u školi zezali da sam crna ovca u porodici, da sam drugačija od svoje braće i da ću uvek biti, kao i da će me ceo život pratiti etiketa ta da sam usvojena. Želim da ovim projektom pomognem deci koja su usvojena da ne doživljavaju ono što sam ja – istakla je Petra.
– Nije mi bilo jednostavno. Imala sam podršku cele porodice. Sećam se da su me tog dana ranije poslali kući. Mama je došla po mene i kada me je videla uplakanu, pitala me je samo da li ja osećam neku razliku između braće i mene. Kada sam joj odgovorila da ne, njeno pitanje je bilo: „A zašto onda plačeš?“ Rekla mije da svo troje podjednako vole i da nema razloga da se ja kidam zbog toga. Ovim projektom, takođe želim i da usvojeni ljudi znaju da imaju mesto gde pripadaju i da ne misle da su sami, jer retko je da u školi upoznaš još nekog ko je usvojen, zbog čega si u startu usamljen – poručila je Petra.
Nikada nije osetila razliku između sebe i braće
– Ja sam od starta bila princeza u porodici, jer imam dva brata i najmlađa sam, ali razliku u ljubavi nikada nisam osetila. Roditelji su nam dali sve na svetu koliko su mogli i nastavljaju da daju, iako smo već odrasli ljudi. Mislim da ta razlika ni u ljubavi ne može da se napravi. Mama kaže i ja se slažem sa njom, da bi neko usvojio dete mora da ima ogromnu ljubav koji nema kome još da da, pa onda usvojiš dete da bi i njega obasjao tom ljubavlju. Stojim iza toga da usvojeno i biološko dete, moraju u porodici da osete ljubav i poverenje, jer je to zapravo najbitnije – istakla je Petra.
Danas, i ona ima želju da usvoji dete.
– Usvojila bih dete, jer sam ja imala divno iskustvo sa mojim usvajanjem, tako da bih i ja volela da pružim to nekom detetu – rekla je Petra.
Kako će izgledati program „Usvojeni za usvojene“
– Imaćemo dva programa. Napravili smo i program za roditelje usvojitelje. Dva puta mesečno ćemo se nalaziti u Beogradu, a mladi punoletni mogu da se prijavljuju online iz cele Srbije. Program vodimo psihološkinja Brnaka Radojević, koja je isto usvojila ćerku i ja. To je zatvorenog tipa, šta se priča u toj prostoriji, ostaje tu. Oseća se ta podrška, ja delim svoje iskustva, drugi takođe. Ako neko želi da traži svoje roditelje biološke. Sa roditeljima usvojiteljima se govori na temu, kako da se nađu i pomognu detetu ako bude žele da uđe u to polje istraživanja. Jako smo tu jedni za druge. Ne žele svi da upoznaju biološke roditelje, nisam nikada ulazila u to i nisam imala potrebu. Sve sam dobila od mame i tate, tako da ne tražim van svoje porodice. Razumem decu koja traže, jer sam i ja u pubertetu tražila odgovore na ta pitanja. Pokazalo mi se da kroz grupu da svi imamo u tom periodu ista pitanja. Zanima ih ko su im mama i tata, istorija bolesti,, jer je to nešto što mi ne znamo – rekla je ona.
Kako razgovarati sa decom koja žele da upoznaju biološke roditelje, pitala ju je Jovana Joksimović.
– Kada sam bila u fazi preispitivanja, tata je pričao sa mnom. Rekao mi je da sačekam do osamnaeste godine, pa ako i tada budem imala ista pitanja, obećao mi je da ćemo zajedno krenuti u potragu i taj proces – rekla je Petra i dodala da sada nema želju da upozna svoje biološke roditelje, ali isto tako ne spori činjenicu i da je neće dobiti nekada u budućnosti.
– Sada ne želim da znam ništa, ali ne kažem da mi se želja neće javiti za pet ili deset godina, kada se i ja ostvarim kao majka, možda mi se opet otvori taj kanal. Postoje usvojeni ljudi koji ne odustaju lako od toga i tada im treba pružiti najveću podršku, posebno ako je u pitanju dete i ima tu potrebu. Bitno je da se roditelji potrude i postave se u situaciju deteta, ali i da probaju da razumeju razloge zbog kojih bi dete tražilo tako nešto – objasnila je.
Proces usvajanja u Srbiji
– Još uvek je dugačak proces, ali se kroz njega pokaže i koliko je roditelj spreman da usvoji dete. Mislim da je jako bitno što je detaljan proces, jer je sve to za dobrobit deteta. Psihički i emotivno je jako iscrpljujuće i dešava se da dosta roditelja odustane – rekla je ona.
U Srbiji se godišnje usvojio do sto dece.
– Godišnje se u Srbiji usvoji do 100 dece, što je jako malo. U Americi se usvoji od 100 do 150 hiljada dece. Volela bih da ovom pričom podstaknem roditelje da usvajaju decu. Verujem da ima mnogo roditelja koji žele da daju ljubav i podršku detetu koje će život da im promeni. Ima puno dece koja u Srbiji čeka na usvajanje – zaključila je Petra Divac u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar