radiobalkanfox
Petra Divac, ćerka legendarnog košarkaša Vlade Divca govorila je o trenutku kada je saznala da je usvojena, ali i o problemima sa kojima se suočavala tokom odrastanja.
– Mislim da sam hrabra što sam izašla u javnost da pričam na temu koja se baš ne spominje u Srbiji i koja nosi lošu stigmu i konotaciju iza sebe – kaže Petra i objašnjava kada i kako je saznala da je usvojena.
– Saznala sam sa tri ili četiri godine, baš sam mala bila. Žena u parku je dojila dete i ja sam pitala mamu šta radi, jer to nisam nikada videla. Zanimalo me, jer sam uvek pila mleko iz flašice i nisam imala taj čin. Mama mi je tada rekla da sam usvojena i objasnila mi šta to zapravo znači.
Nakon saznanja da Ana i Vlade Divac nisu njeni biološki roditelji, Petra kaže da je u tinejdžerskom prolazila kroz period kada je konstantno postavljala sebi pitanja.
– Bilo je mnogo pitanja. Posebno kada odrastate sa etiketom na leđima, a radi se o etiketi koju niko ne razume, jer se u našoj zemlji na tu temu ne priča – kaže i otkriva da često dobija pitanja na ovu temu:
– Mislim da se ljudi ne bi previše interesovali da nisam dete slavnih roditelja. Često me pitaju „Kako je biti usvojen?“, a ljude uvek najviše kopka ono što je nepoznato. Iskreno, ja ne mogu da im objasnim jer sam usvojena sa šest meseci i ja sam tako odrasla. To je moj život i ne znam za drugačije. Uvek sam bila beba svojih roditelja i živela kao da me je mama rodila. Ok mi je što postavljaju takva pitanja. Želim da edukujem ljude i da im objasnim da je to normalan čin, da se ja osećam jako normalno i da nema razlike između mene i braće – dodaje za K1.
– Mene su u školi zezali da sam crna ovca u porodici, da sam drugačija od svoje braće i da ću uvek biti, kao i da će me ceo život pratiti etiketa ta da sam usvojena. Želim da ovim projektom pomognem deci koja su usvojena da ne doživljavaju ono što sam ja – kaže Petra i dodaje da je zbog svojih drugara često plakala u pubertetu:
– Nije mi bilo jednostavno. Imala sam podršku cele porodice. Sećam se da su me tog dana ranije poslali kući. Mama je došla po mene i kada me je videla uplakanu, pitala me je samo da li ja osećam neku razliku između braće i mene. Kada sam joj odgovorila da ne, njeno pitanje je bilo: „A zašto onda plačeš?“ Rekla mi je da svo troje podjednako vole i da nema razloga da se ja kidam zbog toga. Ovim projektom, takođe želim i da usvojeni ljudi znaju da imaju mesto gde pripadaju i da ne misle da su sami, jer retko je da u školi upoznaš još nekog ko je usvojen, zbog čega si u startu usamljen – dodala je.
– Ja sam od starta bila princeza u porodici, jer imam dva brata i najmlađa sam, ali razlike u ljubavi nikada nisam osetila. Roditelji su nam dali sve na svetu koliko su mogli i nastavljaju da daju, iako smo već odrasli ljudi. Mislim da ta razlika ni u ljubavi ne može da se napravi. Mama kaže i ja se slažem sa njom, da bi neko usvojio dete mora da ima ogromnu ljubav koji nema kome još da da, pa onda usvojiš dete da bi i njega obasjao tom ljubavlju. Stojim iza toga da usvojeno i biološko dete, moraju u porodici da osete ljubav i poverenje, jer je to zapravo najbitnije.
Petra kaže da kada dođe vreme za to ne bi imala problem da i ona usvoji dete.
– Usvojila bih dete, jer sam ja imala divno iskustvo sa mojim usvajanjem, tako da bih i ja volela da pružim to nekom detetu.
Petra Divac je inače incirala projekat „Usvojeni za usvojene“, kako bi što više pomogla deci koja su usvojena. Kako kaže, želja joj je da se o tome što više priča i čuje.
Kurir/Blic
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar