radiobalkanfox
Naša pevačica Nada Obrić, ovog jutra, u najgledanijem jutarnjem programu u Srbiji, „Novom Vikend Jutru“ kod Jovane Jeremić, govorila je o teškim trenucima kroz koje je prošla u životu, dva braka koja ima iza sebe, ali i počecima na našoj javnoj sceni. Nada se prisetila i toga kako joj je bilo u toku teške borbe sa karcinomo, kao i kako je proticalo lečenje.
– Vi imate i taj privatan život bogat, radili ste kao pravnica. Imali ste taj momenat privatnog života i šoubiz života. Kako je izgledalo kada ste prvi put čuli svoju pesmu na tranzistoru – pitala je Jovana.
Foto: RTV Pink
– Izgledalo je sasvim čudno, ja sam primakla uho tranzistoru da čujem jesam li to ja. Nisam mogla da verujem da sam tada pored Safeta Isovića i ostalih ima i mene na tranzistoru. Nije me bilo na spisku u studenjaku, to je bio ženski bogati studenjak i neko je slavio neki rođendan. Ja sam se zatekla tu, zapevali su svi i jedan je skočio i rekao da moram da dođem u kulturno umetničko društvo. Na probu u KUD je došao Babić, najpoznatiji tada kompozitor na javnoj sceni…Završi se to i odjednom me zove direktor u klub na kafu i ja u panici šta sam uradila. Siđem dole, vidim da sedi taj čovek s direktorom. On mi je rekao da nije čitao taj roman, kako ga ja ne bi vizuelno prevarila, već da bi čuo i onda je rekao da dođem ako hoću da snimim ploču – rekla je Nada, a onda se osvrnula na ljubavi današnjice i na to što nakon smrti Marine Tucaković, kako je Jovana istakla, pevačima nema ko da napiše dobru pesmu:
Foto: printscreen/Kurir TV
– Sačuvaj Bože, ko ostane normalan, pisaće se i pričaće se. Uvek je bilo svega. Realno je bilo svega, ali je bilo i mnogo manje toga…Ima pevača mladih koji izuzetno dobro pevaju, dakle, opšta kriza je za dobrom pesmom, a opšta pomama je za sramnim tekstovima i šundom. Krivi smo svi pomalo, ali su krivi i pevači što prihvataju takve stvari.
– Ta kriza je generalno jer ne postoje ljudi koji dubinski mogu da osete emociju. Marina te upozna i vidi te emocije dubinski, pa na osnovu toga napiše pesmu – rekla je Jovana.
– Ne možeš pevati pesmu za koju ne znaš šta kaže i koja je poruka te pesme, ako te negde ne dira. Recimo pesma „Da li su godine?“, ja dođem do te pesme kada sam se drugi put razvodila. Mogla je planeta sva da mi kaže da ne snimim, ja sam je odabrala jer je sastavni deo mog života. Šta god da radiš, gde god da ideš, s kim god da se srećeš, tako je, ili jesi ili nisi – rekla je pevačica.
Foto: youtube.com/ Glamur TV HAPPY
– Kakvi su vam bili razvodi – pitala je voditeljka.
– Moji razvodi su bili lagani kao perka. S drugim mužem kada sam se razvodila, sudinica pokušava da nas pomiri, ja kažem: „Mi dovoljno godina imamo da znamo kako da se pomirimo“, ja sam rekla da je moj muž najbolji čovek na svetu i da njega imati za prijateljstvo je obavezno…Ja sam rekla da ima jedan problem, a to je da živi po principu oženjen sam i kao momak živim (smeh). Posle razvoda smo otišli na ručak i dan-danas se čujemo. A moj prvi muž je otac moje dece i ostali smo u dobrim odnosima sve do poslednjeg dana njegovog života. Uvek sam imala cilj u životu. Ja se jesam razvela sa ocem moje dece, to je moj muž, ali je otac njihove dece. Moja stvar je da taj razvod ublažim deci što sam više mogla – rekla je Nada.
– Prodali ste porodičnu kuću i za svakoga je to bolan momenat – rekla je Jovana.
– Svakom teško pada…Ja sam odlučila. Razvela sam se tada, moj drugi muž i ja smo imali spojene dve kuće i kako sam se razvela, logično je da neko ode od tada, a pošto on nije hteo, otišla sam ja. Sin je kupio stan i ja sam otišla kod njih dok sebi nisam našla adekvatan stan. Ja sam povukla ručnu kada sam bila najtraženija…Uvek sam razmišlala unapred, uvek sam radila ispred generacija i vremena. Ja sam videla odlazeći na par poslednjih koncerata da dolazi neko čudno vreme u koje ja ne želim da se uklopim – otkrila je pevačica, a onda je progovorila o operacijama:
Foto: ST/N. MANDIĆ
– Ja sam 11 puta sam operisana. Teško je, nije lagano. Ja imam rečenicu gde kažem: „Sve se može kupiti, sem zdravlja“. Biti bolestan nije sramota, jer niko od nas ne zna šta ga i kada čeka. Nema potrebe za strahom, biće onako kako je zapisano, ali je tada glava najbitnija nasvetu. Tri karcinoma, na tri različita mesta, prošla sam sve faze, 11 operacija, mene su deca vodili kroz sve to. Kada sam imala prvu operaciju oni nisu bili svoji ljudi, ja sam rekla: „Ne mogu da umrem, nemam vremena da umrem“. Treći put kada je bio, kada sam gledala svoju decu, njihove oči, oni su sada svoji ljudi obrazovani, dakle, ja im više ne trebam, ali njihova briga, ja sam rekla: „Nemam pravo“. Meni moja unuka kaže: „Nano ti si moj heroj, ponosna sam na tebe“, za to vredi živeti. Ja sam brojala, 17 sam za jedan dan izbrojala onih flaša na stalku za infuzije. Rekli su mi da će mi otpasti kosa, da će da poraste i da ima perika, kroz hemioterapiju me je vodila doktorka…Staklo nas je delilo, doktorka je rekla svojoj sestri: „Ja se ove Nade bojim, ona nije normalna“ i ova sestra krene da me brani, ona kaže: „Ne, ne, ona sigurno nije normalna, njoj ni kosa nije otpala, njoj je kosa morala da otpadne. Ona nije sama, ona nije normalna“. To su gute otpadale, ali na sreću nije otpala kosa. 45 kilograma nisam imala.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar