Placebo efekat nije imao nikakve veze sa medicinom sve do 20. veka

Tehnički „placebo“ je latinska fraza koja znači „molim te“. Ali je takođe i katolička molitva.

Još u 13. veku, termin placebo nije podsećao na klinička ispitivanja, dijete ili bilo šta drugo vezano za medicinu. Da ste živeli u to vreme i da ste član Rimokatoličke crkve, reč „placebo“ bi vas verovatno navela da razmišljate o Bogu i smrti.

Latinsko poreklo

Kako se navodi u objašnjenu Merriam-Webster rečnika, placebo na latinskom znači „ugodiću“, a prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika (OED), to je prva reč prvog antifona katoličke večernje molitve za preminule. Ubrzo je reč placebo počela da se upotrebljava i odnosi na celu molitvu.

Do sledećeg veka, međutim, maštoviti govornici engleskog jezika dali su placebu sekundarnu definiciju koja je odjeknula u njenom doslovnom latinskom značenju: Ako kažete da neko peva ili igra placebo, to znači da nekome ugađa tako što mu podilazi.

Mogli ste čak i samu osobu nazvati placebom, što je, prema OED-u, značilo „laskavac, ulizica, [ili] parazit“, piše Mentalfloss.

Placebo u medicini

Nije iznenađujuće da je reč placebo (laskanje sa namerom da se neko oseća dobro, čak i ako to nije nužno istina) na kraju dospela u medicinu, gde označava bilo koji lek ili tretman koji će na nervnoj bazi učiniti da se neko oseća dobro, čak i ako tehnički nije imao medicinsku moć. Ali to se desilo tek u 18. veku.

Pun izraz placebo efekat nije bio uobičajen sve do 1900-ih. U 20. veku se takođe rodio placebov zli blizanac — nocebo (latinski izraz koji znači „naškodiću“), koji opisuje medicinski tretman koji na nervnoj bazi uzrokuje da se pacijent oseća lošije.

Pogledaj i: 8 istraživačica za koje verovatno nikada niste čuli, a zaslužne su za važna dostignuća

Potrebu za istraživanjem uticaja svesti na oboljenja pokrenula su zapažanja američkog lekara Henrija Bičera, koji je tokom Drugog svetskog rata otkrio da se bolovi povređenih vojnika mogu ublažiti injekcijom fiziološkog rastvora umesto morfijuma, ali samo pod uslovom da pacijenti ne znaju za ovu „prevaru“. Dr Bičer je taj efekat nazvao placebo.

Što se tiče toga kako funkcioniše placebo efekat? To je i dalje naučna misterija. Naučnici znaju da ljudski mozak može da izvede složene neurobiološke reakcije samo zato što očekuje određene rezultate, poput oslobađanja endorfina ili dopamina kada veruju da primaju antidepresiv. Ali to ne znači da znaju zašto se to dešava, kao ni zašto placebo efekat ne funkcioniše uvek ili zašto je efikasniji u određenim situacijama ili kod određenih ljudi.

Foto: Freepik