Pomeranje sata najviše utiče na zdravlje

Sledećeg vikenda pomeramo kazaljke jedan sat unapred, a sa tim dolazi i niz zdravstvenih tegoba – od nesanice i glavobolja do opšte iscrpljenosti i pada koncentracije. Uz to aktuelne česte oscilacije temperature, toplo-hladno, najviše pogađaju meteoropate i hronične bolesnike, ali ni potpuno zdravi nisu pošteđeni. Na sve to, prolećni umor i dalje muči mnoge, dok grip i sezonske infekcije ne posustaju, a imamo i alergije… Nema šta se nije skupilo!

Zimsko računanje vremena nam daje taj sat sna duže ujutru, ali nam zapravo skraćuje dan. Sada, kada pređemo na letnje računanje vremena, u noći između subote i nedelje – 30. i 31. marta, teoretski ćemo tu noć imati sat vremena manje sna, taj dan će nam trajati 23 sata, ali će nam nam od naredne nedelje obdanica biti duža.

Pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.

– Pomeranje sata je neminovno, mi smo navikli na to, iako nam prvih nekoliko dana ne prija. Mnogim ljudima smeta i potrebno je vreme kako bismo se navikli. Svaki organizam je priča za sebe, pa tako kod nekoga može to privikavanje trajati i malo duže – objasnila je ranije dr Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije.

Osim navedenih tegoba tu je i smanjena produktivnost, te je važno što pre uhvatiti ritam i odlaziti u krevet na vreme da bismo se probudili odmorniji.

“Budimo se drugačiji”

U subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, ranije su objašnjavali za “Blic” da je prilikom pomeranja sata neminovno “da se drugačiji probudimo”, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao.

“Prilikom pomeranja sata je neminovno da se drugačiji probudimo”

– Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa, brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije – rekla je ranije dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra.

Pokazalo se, inače, da tog vikenda kada se pomera vreme, ima više poziva Hitnoj pomoći.

Prolećni umor i dalje obara ljude

Podsetimo, kako smo ranije pisali građani su se žalili “da im se samo spava, da ne mogu da podignu ruke i noge sa kreveta”. Ovo traje već nedeljama, i ogroman broj ljudi u Srbiji ne prestaju da muče simptomi prolećnog umora, od problema sa ustajanjem, jakih glavobolja, tromosti, pa do letargije i umora.

Šta je tačno u pitanju pitali su doktorku Biserku Obradović koja je otkrila da se trenutno “susrećemo sa standardnim prolećnim umorom”.

– Sad je lepo vreme, umesto da budemo lepo raspoloženi, srećni, razdragani, nas jednostavno vuče krevet, melanholični smo, jednostavno ne podnosimo sebe u ovim cipelama u kojima smo danas. Ovaj fenomen, poznat kao prolećni umor, nije bolest, već stanje koje nastaje usled promene godišnjeg doba i prilagođavanja organizma na nove uslove – govori ona za “Blic”.

Doktorka Obradović je rekla koliko će dugo ljudi osećati simptome prolećnog umora.

– Prolećni umor traje u proseku do četiri nedelje, ali to ne znači da ćemo četiri nedelje da se osećamo tako tromo, bezvoljno, dekoncentrisano, letargično, već mi možemo na to i te kako da utičemo – ističe Obradović za “Blic”.

– Tokom zimskog perioda smo imali ishranu koja je manje bogata vitaminom C, B, D. Nije bilo sunca, tako da imamo disbalans tih vitamina, posebno vitamina D – ističe doktorka.

Bonus video:

(Espreso / Blic/ Prnela:M.S.)