Radio Balkanfox

Popularni PEVAČ nije otkrivao detalje privatnog života: Započeo gej vezu, oboleo od SIDE, vodio razvratnički život, a u testamentu SVE ostavio jednoj ŽENI


 

Možda rokenrol i ne bi propao da je 24. novembra 1991. na naslovnim stranama svetskih magazina osvanula vest: Fredi Merkjuri je pobedio AIDS. Ono što je izvesno jeste to da bi svet potpuno drugačije izgledao, jer bi to značilo da je pronađen lek za HIV, a hipi pokret, tačnije slobodno širenje ljubavi, doživelo bi svoju renesansu. Možda bi to uticalo i na sam pokret LGBT jer bi još jedna velika zvezda, koja se deklariše kao biseksualac, nastavila da stvara muziku koju vole ljudi širom sveta. Šta bi bilo kad bi bilo, svet nikada neće saznati, ili bar oni koji spadaju u široke narodne mase.

Ipak, činjenica je da je grupa Queen, četrdeset godina od svog nastanka proglašena za drugu najvažniju na svetu, da je pesma Bohemian Rhapsody ovekovečena kao najbolja numera veka, a čarobni Fredi Merkjuri kao vokal koji je zauvek izmenio način pristupa muzici. Kontroverzan, avangardan i nadasve uspešan, ostaće upamćen kao čovek koji je pomerao granice i posedovao energiju koja je uzdrmala planetu. Verovatno bi se njegov život mogao opisati jednom jedinom rečju – nesvakidašnji, ali ono što su svetski mediji o njemu rekli jeste da je za britansku popularnost učinio više tokom tih dvadesetak godina rada nego cela kraljevska porodica. Bio je po svemu jedinstven. Na sceni na granici dobrog ukusa, u privatnosti skriven na ivici razvrata, i u bolesti i smrti raspevan. Nije bio od onih koji su praktikovali društvo slavnih, svoje prijatelje je skrivao, ali u jednom je bio sličan drugima – imao je i on svoj uzor i inspiraciju. Majkl Džekson je obožavao Elizabet Tejlor, Eltona Džona, Lejdi Di, a Frediju je uzor bila Monserat Kabalje.

Profimedia

 

Profimedia

 

Pevač Fredi Merkjuri rođen je 5. septembra 1946. godine kao Farok Bulsara u današnjoj Tanzaniji. Njegovi roditelji, Džer i Bomi Bulsara, po zanimanju su bili ekonomisti zaposleni u britanskoj kolonijalnoj službi u Zanzibaru. Preci su mu bili persijskog porekla i zoroastrijanske vere, ali on sam za života nije pridavao veliki značaj tome. Imao je osam godina mlađu sestru Kašmiru za koju je bio veoma vezan. Kada je stasao za školu, roditelji su ga poslali kod bake u malo mesto Pančgani u Indiji nedaleko od Bombaja. Upisao je školu Sveti Petar i ubrzo je počeo da postiže odlične rezultate pre svega u sportu, a posebno u stonom tenisu. Na predlog učitelja Merkjurijevi roditelji rešili su da ga upišu na dodatne časove klavira jer su primetili da dečak poseduje izuzetan talenat. Nedugo zatim startovao je i u školskom horu i dramskoj sekciji. Po završetku osnovne škole, Bulsara je upisao srednju školu Sveta Marija u mestu Magazon pokraj Bombaja. Tu je prvi put pristupio nekom muzičkom sastavu, školskom bendu The Hectics. U grupi mu je jedan od članova dao nadimak Fredi pošto su bezuspešno pokušavala da nauče pravilan izgovor njegovog imena. Taj nadimak su prihvatili i njegovi roditelji i rodbina. Kada mu je bilo sedamnaest godina, pred početak Zanzibarske revolucije sa porodicom je izbegao iz zemlje. Konačno odredište bilo im je London gde je upisao studije umetnosti na West Thames Collegeu, ali je diplomu iz umetnosti i grafičkog dizajna stekao na Ealing Art koledžu. Nakon diplomiranja radio je više poslova, između ostalog prodavao je second hand odeću i radio na aerodromu Hitrou. Godine 1969. osnovao je grupu Ibex, koja je ubrzo promenila ime u Wreckage. Nakon neuspeha tog benda pridružio se sastavu Sour Milk Sea, ali se početkom sedamdesetih i ova grupa raspala. U aprilu 1970. Fredi je upoznao Brajana Meja i Rodžera Tajlora koji su pre tog susreta bili članovi benda Smile. Pošto im se 1971. pridružio i Džon Dikon, nastala je grupa Queen, a uprkos neslaganju ostalih članova, Merkjuri je odabrao ime koje je godinama kasnije prokomentarisao rečima: Naravno da sam bio svestan gej konotacije, ali to je bila samo jedna strana. U tom periodu zvanično je promenio i svoje ime.

Profimedia

 

Fredi je u grupi osim što je pevao svirao i klavir, ali i druge instrumente. Bio je dobar programer sintisajzera, a iako se šalio na račun svog sviranja gitare, nekoliko pesama je komponovao baš na tom instrumentu. Gitarista grupe, Brajan Mej, tvrdio je da je Merkjuri zapravo odličan gitarista i da ima stil nalik Hendriksovom. Komponovao je veliki broj pesama za grupu, a više od pola kompozicija na njihovom prvom albumu najvećih hitova potpisano je njegovom rukom. Najslavnije numere su: Bohemian Rhapsody, We Are The Champions, Crezy Little Thing Called Love, Somebody To Love.

U višemesečnoj anketi pod nazivom Music of The Millenium koju je sproveo Kanal 4 i VH1, grupa Queen je izabrana za drugu najveću grupu svih vremena, a pesma Bohemian Rhapsody je u više navrata, posebno u Velikoj Britaniji, proglašavana za pesmu decenije, pesmu epohe, ili čak pesmu veka. Osim kao član benda bio je veoma produktivan i samostalno. U svojoj solo karijeri objavio je nekoliko albuma, sarađivao sa Monserat Kabalje na snimanju albuma Barcelona koji je trebalo da bude tema Olimpijskih igara 1992. godine, ali uprkos protivljenju fanova ona to nije bila zbog Merkjurijeve smrti. Njegova najpoznatija solo pesma je Living On My Own, za koju je snimljen i provokativan spot, na kome su snimci sa Fredijevog 40. rođendana, proslavljenog u Minhenu 1986. godine, i u kome uz Merkjurija učestvuje čitav niz transvestita iz najpoznatijih Minhenskih klubova.

Profimedia

 

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka Fredi je otpočeo vezu sa Meri Ostin, koju je upoznao preko Brajana Meja. S njom je proveo pet godina. Živeli su u Vest Kensingtonu, ali su se razišli nakon što je on sredinom sedamdesetih upoznao američkog producenta iz Elektra Recordsa sa kojim je započeo romansu. Međutim, Meri i Fredi ostali su veoma bliski prijatelji tokom čitavog njegovog života, a on ju je često kasnije nazivao svojim jedinim pravim prijateljem. Tokom 1979. godine počeo je da posećuje gej kupatila i klubove, gde je imao veliki broj partnera. Godine 1985. započeo je drugu dugu vezu, ovog puta sa svojim frizerom Džimom Hatonom sa kojim je živeo do smrti.

Ostao je upamćen po ekstravagantnosti na sceni, ali i po prilično prikrivenom privatnom životu, čije detalje nije želeo da otkriva. Po sopstvenom priznanju bio je biseksualac, mada je u poslednjih desetak godina života bio okrenut muškim partnerima. Nikada se nije ženio i nije imao dece.

Pošto su se u tabloidima pojavili tekstovi o tome da su neki Fredijevi bivši ljubavnici preminuli od side, novinari su počeli da proganjaju i samog Merkjurija. Prema tvrdnjama njegovog partnera Hatona oko katoličkog Uskrsa, na proleće 1987. godine, Fredi se testirao na HIV. Rezultat je bio pozitivan i doktori su dijagnostikovali da ima sidu. Taj podatak je skrivao od javnosti, i delimično od ostalih članova grupe.

Pred kraj života stalno su ga pratili paparaci, a dnevni tabloid The Sun objavio je seriju članaka tvrdeći da je Merkjuri ozbiljno bolestan. Spekulacije su se naročito intenzivirale u januaru 1991. godine, sa izlaskom video spota za pesmu These Are the Days of Our Lives, u kome je Merkjuri vidno slab i izuzetno mršav. To je i poslednji video zapis na kome se on pojavljuje. Dva dana pre smrti Fredi je pozvao menadžera da se dogovore oko izjave za javnost. Sledećeg dana, 23. novembra, objavljeno je u njegovo ime:

– Nakon ogromnih nagađanja u štampi tokom poslednje dve godine, želim da potvrdim da sam HIV pozitivan i da imam AIDS. Smatrao sam da je ispravno da zadržim ovu informaciju u privatnosti do sada da bih zaštitio privatnost ljudi oko sebe. Međutim, došlo je vreme da moji prijatelji i fanovi širom sveta saznaju istinu i nadam se da će se svi pridružiti meni, mojim lekarima i svima u svetu u borbi protiv ove strašne bolesti. Moja privatnost mi je uvek bila važna i poznato je da nisam davao mnogo intervjua. Molim vas da razumete da će se tako i nastaviti.

Profimedia

 

 

Nešto manje od dvadeset i četiri časa nakon ovog saopštenja, Merkjuri je umro, 24. novembra 1991. godine u svojoj četrdeset petoj godini, a zvanični uzrok smrti je bronhijalna pneumonija dobijena usled AIDS-a. Njegovom dečku Džimiju Hatonu takođe je 1990. dijagnostikovan HIV, a prema njegovim tvrdnjama Fredi je umro sa bračnom vrpcom koju mu je on dao. Iako godinama nije iskazivao religioznost, ceremoniju je obavio zoroastrički sveštenik, a njegovoj sahrani su prisustvovali Elton Džon, Dejvid Bovi i članovi grupe Queen.

Fredijevo telo je kremirano, a o sudbini pepela se ne zna ništa, s obzirom na to da je svojom poslednjom voljom obavezao izvršiteljku svog testamenta, bivšu verenicu Meri Ostin, da se za pepeo pobrine i nikad javno ne saopšti šta je sa njim uradila. Svojim testamentom Fredi je skoro celi deo ogromnog bogatstva ostavio baš njoj, a drugi, manji deo roditeljima i sestri Kašmiri. Posebno je zaveštao pola miliona svom ljubavniku Džimu Hatonu, ličnom sekretaru Piteru Fristonu i kuvaru Džou Faneliju, dok je telohranitelju i vozaču Teriju Gidingsu ostavio sto hiljada funti. Meri Ostin nije želela da uzme bogatstvo, već je u švajcarskom gradu Montreu osnovala The Mercury Phoenix Trust, fondaciju za borbu protiv ADIS- a. Ostala je zabeležena njena izjava: Htela sam da sve bude drugačije, uvek sam želela da umrem pre njega, znam da mu nedostajem kao i on meni.

Jedna od odredbi koja se odnosila na Meri Ostin bila je i zahtev da nastavi da vodi računa o mačkama koje je izuzetno voleo i kojima je posvetio solo album Mr. Bad Guy.

Uloga i uticaj Merkjurija i danas su predmet rasprava u britanskoj javnosti. Konzervativni krugovi negiraju njegov značaj, pre svega zbog načina života i seksualnog opredeljenja, pa tako ni danas uprkos višegodišnjim težnjama njegovih poklonika, nije podignuta nijedna njegova spomen-bista u Londonu. Ali njegova spomen-bista nalazi se u Švajcarskoj, u mestu Montre, gde je grupa kupila studio početkom osamdesetih, i gde je Merkjuri proveo poslednje mesece života, radeći ubrzano na pesmama koje su kasnije našle mesto na albumu Made in Heaven. Montre je postao mesto hodočašća obožavatelja Merkjurija i grupe Queen, i svake godine u septembru tu se održava svečanost kojom se obeležava rođendan Fredija Merkjurija. Činjenica je da je Merkjuri postao prva rok zvezda azijskog porekla, i da je, uslovno rečeno, prvi persijski muzički superstar. Zanimljivo je i to da je nedavno, prvi put od dizanja islamske revolucije u Iranu dozvoljena prodaja nosača zvuka jedne rok grupe sa zapada, i to upravo grupe Queen, i to zbog nacionalnog porekla frontmena grupe. Ostalo je zabeleženo da je pred smrt uporno odbijao intenzivnije lečenje, i da je često na izmaku snage snimao muziku i glasove koje su ostali članovi benda kasnije sređivali. Takođe, sve u vezi s ovim muzičarem jedinstveno je i neobično, a o tome svedoči i posveta na spomen-bisti koja je jednostavna i efektna: Fredi Merkjuri 1946-1991, ljubavnik  života, pevač pesama (Freddie Mercury 1946-1991, Lover of Life, Singer of Songs).




Alo

radiobalkanfox

Dodaj komentar