radiobalkanfox
Šon Velen bio je dečak kad je završio na ulici zajedno sa majkom i mlađim bratom. Otac ih je jednostavno izbacio iz kuće.
– Moj otac je stalno imao izlive besa, svađao se sa mojom majkom. Jednog dana nas je jednostavno izbacio na ulicu svo troje. Tu noć smo proveli u motelu. Kad smo se sutradan vratili kući po svoje stvari shvatili smo da je tata zamenio brave i da ne želi da nas pusti u kuću. Uzalud ga je naša majka molila na pragu da uđemo samo da uzmemo svoje stvari, ali on nije dozvolio. Imao sam samo ono što sam poneo sa sobom u rancu – prisetio se Šon u ispovesti koju je podelio na društvenim mrežama.
Međutim, njegova majka nije odustajala i pozvala je policiju kako bi samo mogla da uzme naše stvari.
– Nikad neću zaboraviti kako mi je policajac pružio crnu kesu za đubre i rekao da imam 10 minuta da pokupim svoje stvari. Ceo moj dotadašnji život je stao u tu jednu crnu kesu za smeće. Nisam uzeo svoje bejzbol trofeje, ni jednu od 10.000 bejzbol sličica koje sam imao. Ostavio sam i svog ljubimca kornjaču. Sve je ostalo u kući koja je nekad bila moj dom – dodao je on.
Printscreen/Facebook/Sean Whalen
Sa majkom i bratom preselio se u mali iznamljeni stan. Pomogli su im nepoznati ljudi iz njihove crkve koji su im doneli stare krevete, šerpe, lonce, čak i hranu.
– Moj otac je podigao sav novac iz banke, mama nije mogla ništa da uradi. Usledio je razvod i svašta sam ocu rekao u sudu. Majka nema druge porodice osim nas dvojice, a jedina podrška bili su nam stranci iz naše crkve. Da bi nas prehranila majka je radila različite poslove, često i po dva, tri posla. Dok sam bio mlađi nisam razumeo trud koji je uložila da bi obezbedila hranu na stolu za mog brata i mene. Učinila je sve što je mogla da moj brat i ja imamo sve što smo želeli. Ni dan danas ne znam kako je uspela. Ne znam kako nije odustala. Ja bih – iskren je bio Šon.
Još uvek se seća tihog jecaja koji je noću dopirao iz majčine sobe, ali bi ih ujutru probudila sa osmehom i doručkom.
– Ne znam kako je uspela da sama odhrani i izvede na put dva dečaka. Brat i ja nismo bili cvećke, ali nismo bili ni problematični. Moja majka nije ni pomislila da odustane od nas – nikad – dodao je on sa tugom u glasu.
Shutterrstock
Godine su prolazile, Šon je završio školu, oženio se i zasnovao svoju porodicu. Gotovo 30 godina kasnije ušao je sa sinom u jedan restoran, a pažnju mu je privukla konobarica.
– Odmah sam je primetio. Bila je nekako drugačija, odsečna, podsetila me je na moju majku. Takvu borbenost i rešenost da se ne preda video sam kod moje mame i sad kod te konobarice. Prišla je našem stolu, pohvalila mog sina i rekla da i ona ima mališana tih godina. Iz našeg kratkog razgovora shvatio sam da je i ona samohrana majka. Nije želela da bude konobarica, ali nije imala izbora. To mi je slomilo srce. Setio sam se svoje majke, i video sam isti žar u ovoj ženi koji sam video u svojoj majci. Samohrana majka. Možda svojom odlukom. Možda ne. Ali radila je kako bi mogla da obezbedi hranu i obuću za svoju decu. Ne zbog bogatstva. Ne zbog statusa. Već zda obezbedi osnovne stvari za život – ispričao je Šon.
Kad je došao trenutak da plati račun setio se svoje majke i ostavio joj pozamašan bakšiš.
– Znam da joj moja napojnica neće platiti kiriju, neće ni napuniti njen frižider hranom, ali sam se nadao da će još barem imamiti osmeh i da će se večeras svojoj deci vratiti srećnija nego kad je jutros krenula na posao. Ne znam njenu priču i ne moram da znam. Pomislio sam, možda neko uradio isto to za moju majku i da je to održalo kad je htela da odustane. Ne znam. Verovatno nikad neću saznati – zaključio je Šon.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar