Loren Kanadi iz Virdžinije, SAD, doživela je iznenadni zastoj srca kod kuće pre osam meseci, a krv joj je prestala da teče normalno čak 24 minuta. Proglašena je klinički mrtvom, a danas kaže da se oseća „kao da joj je zaista dat drugi život“.
Kada ljudi kažu da je smrt samo deo života, ja to shvatam veoma bukvalno – rekao je ovaj 39-godišnjakinja u intervjuu za Nevsveek. Kanadi je godinama uzimala lekove za kontrolisanu epilepsiju, a tog kobnog dana imala je napad tzv. grand mal napad, koji uzrokuje agresivne kontrakcije mišića i gubitak svesti. Prestala je da diše.
– Moj muž je bio na drugoj strani hodnika i čuo me kako govorim ‘O, sranje’… Odmah je dojurio i zatekao me onesvešćenu na podu. Prestala sam da dišem i već sam bila modra – rekla je Loren.
Suprug je odmah pozvao hitnu i sam uradio kardiopulmonalnu reanimaciju. Čudom, doktori su uspeli da vrate otkucaje srca 39-godišnjakinji nakon što su je četiri puta šokirali defibrilatorom. Potom je prebačena na odeljenje intenzivne nege, gde joj je dijagnostikovan miokarditis – zapaljenje srčanog mišića koje smanjuje njegovu sposobnost da pumpa kiseonik po telu – a ispostavilo se da ima i kovid-19.
– Lekari su spekulisali da li je infekcija korona virusom izazvala incident. Otpuštena sam iz klinike posle samo devet dana. Tih prvih dana sam bio veoma frustrirana jer nisam imala kratkoročno pamćenje i nisam razumela šta se dešava. Bilo mi je jako neprijatno – rekla je.
Ali kako je počela da se oporavlja, a doktori su je konačno proglasili kognitivno netaknutom, Kanadi je pronašla ogromnu radost u malim trenucima, od tuširanja do jedenja bolničkog čizburgera, prenosi Dejli mejl.
– Kao da više nisu važne sve brige koje sam imao ranije. Osećam se kao da mi je ovo drugi život, kao da imam dva rođendana! U svom prvom životu bio sam individualna i jaka, a u ovom drugom imam potpuno drugačiji pogled na svet i to mi je prijatno. U suštini, naučila sam da je u redu zavisiti od drugih. Mnoge stvari, kao što su društveni status, uspeh i karijera, više mi nisu važne, sada su mi prioriteti potreba za preživljavanjem i pomaganjem drugima – dodala je Loren.
Iako je bila prinuđena da napusti posao nakon što je hospitalizovana, posvetila se pisanju memoara o životu sa hroničnom bolešću, „Kako me je individualizam ubio i zajednica me je vratila“, koje je objavila u novembru.
– Uživam u jednostavnim stvarima – trudim se da dovoljno spavam, zdravo se hranim, vežbam, meditiram i radim na jačanju veza. Trudim se da pređem 10.000 koraka svakog dana i pešačim jednom nedeljno koliko god mogu. Odvojim mnogo vremena za ćutanje, uključujući i tihu molitvu – otkrila je ona.
Ona je jedna od srećnika – jer samo 10 odsto ljudi koji dožive iznenadni srčani zastoj kod kuće preživi.
Alo
Dodaj komentar