POSLEDNJE REČI JOSIPA BROZA TITA Kad je ovo rekao u sobi je nastao muk

Prema rečima ovog lekara, lečili su okluzivnu angiopatiju, što je značilo da je začepljen krvni sud na femoralnoj arteriji, ključan za cirkulaciju u nozi. Dr Stanković je rekao Titu da je neophodno da ga pregleda lekarska komisija, što je Broz odbio rekavši da će sve proći.

Tito je u dobrom stanju, ali mu je noga ugrožena

Uz pomoć maršalovog ađutanta uspeo je da ga na kraju ubedi.

„Došla su i dva odlična stručnjaka iz inostranstva. Jedan je došao iz Amerike, doktor Majkl Debejki, dok je doktor Marat Knjažev stigao iz Rusije.

Debejki je pregledao nogu i cirkulaciju, dok je Knjažev uradio ceo pregled. Na kraju su rekli da je Tito u u dobrom stanju, ali je noga u opasnosti“, dodao je doktor.

Dr Debejki je predložio da, pošto Tito kao terapiju prihvata samo lekove, pokušaju sa bajpasom koji je ostavio našim lekarima. Međutim, on je istakao da se Brozu mora reći da je amputacija neizbežna ako ta metoda ne uspe. Maršalov najveći strah je bio da izgubi nogu.

„Ako mi noga ode, presudiću sebi“

„Ako mi noga ode, sam ću sebi presuditi!“, rekao je Tito, čije je zdravlje upravo ovim problemom trajno narušeno.

„Kada je morao da ide u bolnicu, oduzeli smo pištolj koji je tajno držao u torbici. Niko mu nije smeo da kaže da mora da mu se amputira noga, ali su terapiju produžili na neodređeno vreme, a to nije pomoć. I tako je ili dok se noga nije osušila, a kad bi se osušila, zatrovala bi telo“, rekao je doktor.

Po Stankoviću, Tito je izgovorio ovo drugo: „Šta sve ovo treba da znači!?“. E sad, ne znamo da li je to bilo u vezi sa nekim odlukama koje je doneo ili sa lekarima koji su mu obećali da će terapija uspeti.

„Sredinom februara 1980. Tito više nije mogao da govori i do kraja života je bio u veštačkoj komi. Prava linija se pojavila četvrtog maja u 15:05“.