radiobalkanfox
Na prvi pogled, svet može biti prepun kontrasta i neočekivanih preplitanja kultura, a jedan takav primer dolazi i od 28-godišnje Elizabet Dong, koja je pronašla svoj novi dom daleko od rodne Australije, tačnije na raskrsnici Balkana – u Srbiji.
Puna entuzijazma i pozitivne energije, Elizabet tečno priča srpski i sa pasijom istražuje sve nijanse i čari života na Balkanu i to, ni manje ni više nego na – vespi! Njeni YouTube i Instagram nalozi prozor su u kutke naše zemlje i regiona, gde nam kroz objektiv kamere otkriva lepotu i raznolikost koja nas okružuje.
Elizabet je Srbiju prvi put posetila pre tri godine i to turistički, da bi kako ističe „zbog ljubavi odlučila da kupi kartu u jednom pravcu usred pandemije korone, preseli se u Beograd i nauči srpski, uprkos protivljenju roditelja.”
Njen vlog na YouTube-u prati više od 50.000 ljudi, a na Instagramu 30.000, iako, kako sama kaže, “ne trči za pratiocima, već uživa u svom poslu i otkrivanju gastronomskih i istorijskih kutaka u Srbiji i regionu.”
U ovom intervjuu istražili smo njen put, nezaboravne avanture i ljubav prema Srbiji i Balkanu.
Da li bi rekla da te, pored ljubavi, motiviše i čežnja za življenjem punim plućima?
Pa da, ukratko – bila sam dovoljno luda da slušam svoje srce. Isto važi i za ljubav, preseljenje, za tu ludu avanturu vespom po svim državama nekadašnje SFRJ. Tokom prve dve godine mog života u Srbiji, bilo mi je teško, ali se ne plašim ni promene ni teških padova. Oduvek sam imala viziju i nadu da će se ova borba isplatiti u budućnosti – i eto, uvek se isplatila.
Kako je izgledao tvoj prvi susret sa srpskim jezikom i kulturom?
Moj prvi susret sa srpskim jezikom je bio kada sam upoznala roditelje mog bivšeg dečka u Australiji. Oni nisu pričali engleski, tako da su me samo hranili suhomesnatim proizvodima koje su sami napravili. Sećam se da je bilo mnogo slano (smeh). Tokom veze sa tim dečkom, koja je trajala pet i po godina, upoznala sam srpski mentalitet i humor, tako da sam bila putpuno spremna na to kada sam došla u Srbiju 2019. godine.
Koja ti je omiljena reč na srpskom jeziku?
Hrčak.
Koje ti je omiljeno srpsko jelo, i jelo koje si probala na Balkanu?
Teško mi je nekad da razlikujem šta je stvarno srpsko jelo, koje ne pripada ostatku Balkana, tako da bolje da kažem da je moje omiljeno balkansko jelo pečenje. Na drugom i trećem mestu su riblja čorba i čvarci.
Kako izgleda tvoj jedan dan? Čime voliš da ga ispuniš?
U poslednje vreme svaki dan mi je drugačiji, tako da mi je lakše da objasnim kako mi izgleda jedna tipična nedelja. Najidealnije mi je kada mogu da budem kod kuće od ponedeljka do četvrtka, da treniram i montiram videe.
Još uvek montiram video zapise moje avanture vespom i nikako ne stižem da završim, pošto svake nedelje imam snimanja po Srbiji ili obaveze u Beogradu. Trenutno radim na Instagram serijalu o Šumadiji i moram priznati da mi baš dobro ide. Snimala sam po Kragujevcu, Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Kniću i Čačku. Ima baš dosta toga da se vidi i snimi, a moj problem je što mi je mnogo teško da odbijem nove avanture (smeh).
Šta je nešto najlepše što ti se desilo na putovanju eks-SFRJ zemljama na vespi, a šta ti je bio najveći izazov?
Mnogo uživam u kampovanju. Nikad to ranije nisam radila i ove godine sam se zaljubila u kampovanje. Osećaj kada se probudiš, otvoriš šator, osetiš travu prekrivenu rosom pod stopalima i vidiš pejzaž planina i reka oko sebe – to je nešto neprocenjivo.
Najveći izazov mi je bila vožnja vespom od Banjeluke do Sarajeva. Bilo je teško zbog toga što Bosna i Hercevogina nema autoput, pa sam morala da delim putovanje sa svima. Niko nema strpljenja za mali motor od 50 kubika koji ne može da ide brže od 70 kilometara po satu.
Glavni putevi su loši i puni rupa i dosta je opasno voziti se vespom. Ali zato kad sam stigla u Sarajevo, ljudi su mi prvi put čestitali što sam došla motorom. Drugi motoristi su mi bacili pet i govorili mi “svaka čast” dok sam bila na motoru (smeh).
Mislim da su oni svesni koliko su ti putevi teški za vožnju i da je stvarno čudo što sam iz Beograda došla na motoru od 50 kubika. Samo ne znaju da sam zapravo došla iz pravca Slovenije i da sam već prošla skoro 2.000 kilometara tim motorom.
Za sebe kažeš da nisi klasična influenserka. Zašto je to tako?
Nisam sigurna da sam to rekla, ali mislim da je to bilo u kontekstu toga da nikad nisam htela da budem influenserka, nego mi je želja još od 14. godine da budem video-montažerka. Bukvalno u 14. godini sam uzela porodičnu kameru koju su moji roditelji koristili za snimanje naših porodičnih odmora i naših rođendana.
Tada sam snimila malu stop motion seriju koju sam nazvala “The Adventures of Fat Cat and Fat Chicken”. Bila je to priča o dve igračke – mačke i pileta koji stalno završavaju u smešnim situacijama u našoj kući. Žao mi je što se taj serijal zagubio negde, nema ga ni na YouTube-u.
Svakako volim da pričam priče. Na mom Instagram i YouTube kanalu sa svima delim ono čemu me je Balkan naučio. Na kraju svakog videa na YouTube-u podelim deo mog srca, način na koji sam videla neki grad, njegove stanovnike ili iskustvo koje me je promenilo. To je bila poenta od početka, da javno delim deo svog srca sa ljudima – i tako su počeli da me prate i vole moj rad. Nisam ovo očekivala, još uvek mi je čudno kada me ljudi prepoznaju, ne znam kako da reagujem (smeh).
Osim ako ne radim reklamu za ozbiljne kompanije, ja ne tražim pare, niti jurcam za pratiocima. Ne govorim ljudima da me zaprate na YouTube-u, niti da lajkuju i ostavljaju komentare. Što se mene tiče, ljudi ni ne moraju da me prate, ne moraju da troše svoje vreme na društvene mreže, gledajući moje videe – bolje da žive svoj život, budu sa ljudima koji su im najbitniji, uživaju u životu i rade ono što ih čini srećnima.
Na koji način je preseljenje i život u Srbiji promenio tvoj lični i kulturni identitet, i na koji način se ova transformacija odražava u tvom vlogu?
Mentalno sam mnogo izdržljivija, Srbija me je definitivno ojačala. Brzo sam morala da sazrem. Nisam više ona devojka koja je došla u Srbiju puna nade da će sve biti savršeno i da će život biti prelep. Naučila sam da bez rada nema ničega. Svesna sam da Srbija ima i svoje prednosti i mane, da ljudi nisu zadovoljni, da nije sve lepo i savršeno, ali ipak verujem da se svašta može ostvariti. Radite, usmerite svoj napor na plodnost života.
Učenje jezika jeste bila velika borba, ali sam znala da ne bih mogla imati potpun život ovde bez znanja jezika. Tako da sam dala sve od sebe da ga naučim, koliko god mi je bilo teško i neprijatno. Ovu transformaciju lako možete da videte na mojim vlogovima, kako sam unapređivala svoj srpski. Čak i izgledam drugačije.
Koji bi bio tvoj savet mladim ljudima?
Najveći deo svog života, do dolaska u Srbiju, živela sam sa striktnim planom. Šta ću da radim, gde ću da živim, kako će moj idealni život izgledati. Problem sa tim je što kada se fokusirate na samo jedan pravac, blokirate sve druge pravce. Onda se ispostavi da su određeni putevi bolji od onog koji si zamislio. Pre pet godina ne bih mogla ni da sanjam da ću živeti ovaj život koji imam sad.
Fokusirajte se na to da budete svesni šta vas čini srećnima. I ne mislim ovde na kratkoročnu sreću, nego na onu koja te ispunjava i zadovoljava. Naučite da slušate taj glas srca i borite se za to.
Šta su ti budući planovi?
Ne želim da razmišljam previše unapred, ali za sada bih volela da malo više snimam po Južnoj Srbiji, da vespom otputujem u Makedoniju, poslednju zemlju bivše Jugoslavije koja mi je ostala za obilazak. Naravno, i da konačno završim ovu seriju avanture vespom po celom Balkanu (smeh).
Razgovarala: Vanja Ratković
Dodaj komentar