Potresan govor ćerke Milorada Milinkovića na komemoraciji

Komemoracija reditelju, scenaristi i tragaču kviza „Potera“ Miloradu Milinkoviću održana je danas u svečanoj sali MTS Dvorane u Beogradu.

Nakon što je objavljen kraj komemoracije, okupljenima se obratila i njegova ćerka Divna.

– Dragi tata, nedostaješ mi jako, ali ne samo meni nego i svima, prijateljima, porodici, poznanicima, saradnicima i kolegama. Volela bih da smo još malo zajedno. Da li se sećaš kada smo gledali Slagalicu, uz kikiriki i ono tvoje zdravo piće od grejpfruta. Da dalje ne verujem šta se dogodilo. U Slagalici su uvek znao broj. Bio si mnogo pametan. Više neće biti rečenice „e idem kod tate“ ili „e tata gde si, jedva čekam da te vidim“. Nedostaješ mi, kako ću ja bez tebe. Nećeš me više nikad zagrliti, poljubiti ili pevati pesmu. Rekla bih više uživo, ali ne mogu. Radiću isto što i ti. Slušaću rok, neću jesti beli luk, ići ću u srednju matematičku školu i režiraću. Paliću ti sveću skoro svaki dan posle škole. Moliću se više za nas i naše zdravlje. Ti ne znaš šta si sve ostavio za sobom. Ostavio si pamet, ljubav i veru u Boga i sve nas. Ovo ću ti staviti na grob a ti čitaj. Ipak ću jesti beli luk, mama kaže da je zdrav. Volela bih da te zagrlim. Sećaš li se šuta u guzicu, svaki put je bilo zabavnije. Ovo ću da ti pročitam na sahrani. Ne znaš koliko je teško reći volim te tata. 

Sećaš li se kada si jeo i slušao vesti, kada si mi pravio ćevape, kod bake pire koji si samo ti umeo da napraviš? Toga više neće biti, pa čak i mama misli to za pire da si ti najbolji. Makar nisam ja najteže saznala, nego su to saznali Deki i baka. Otišao si na veliki dan, voleo si Boga i molitvu. Ali, zašto baš ti, to se pitam tata? Volela bih da mi to kažeš u lice, ali ne znam kako? Nisam htela da te izgubim. Sećaš li se kada sam govorila „trebaš mi“, a ti me uvek ispravljao u „trebam“. Makar želim da mi to nešto ponovo kažeš u lice, ali ne možeš… Makar da si vaskrsnuo, ali nisi, nažalost. Za nekoliko godina ili decenija, doći ćemo svi gore,a ti ćeš da vodiš naše duše na dobar put. Sećaš li se kad smo gledali nešto, a ja ti sednem u krilo ili ti se popnem na krkaše na fotelji, sećaš se zar ne? Nisam stigla da ti kažem, bićeš mojih 7 minuta. To znači kad čovek umre, 7 minuta ponavlja i vidi najlepše stvari u svom životu. Radiću isto što i ti. Rešavaču ukrštenicu iako ne znam šta znače te reči, gledaću u telefon i kada me neko pozove reći ću isto kao i ti – „Šta hoćeš, evo za 5 minuta“, iako je prošlo 10. Pusti me na miru.

Milorad Milinković rođen je u Beogradu gde je završio Matematičku gimnaziju 1983. godine. Akademiju umetnosti upisao je u Novom Sadu gde je i diplomirao 1991. godine na odseku režija. Milinković je takođe postao poznat kao tragač u kvizu „Potera“, a autor je i dve knjige: „Fantom tramvaj“ i „Čudnovati doživljaji mog prijatelja Sime“.

Njegova najpoznatiji kultni filmovi su „Mrtav ’ladan“, „Potera za sreć(k)om“ i „Čitulja za Eskobara“, „Što se bore misli moje“ (2003) a takođe je zaslužan za prvi srpski 3D film „Peti Leptir“. Takođe, Milinković je bio bivši pevač, kantautor, di-džej i fudbalski komentator, kao i vokal i gitarista rok grupe Morbidi i Mnoći i kasnije član bendova Big seks i Zmajevi.

Takođe, Milinković je bio jedan od omiljenih tragača popularnog kviza „Potera“. Iza sebe je ostavio ćerku Divnu koju je dobio u braku sa bivšom ženom i glumicom Jelenom Đukić.