Potresna ispovest majke Done Ares, danas je sedam godina otkako je pevačica preminula

Osim po svojoj muzici i drugim talentima, bila je poznata i kao simbol u borbi protiv opake bolesti. Ništa nije skrivala od ljudi koji su je voleli, a bilo ih je na stotine hiljada. Prestala je da se oglašava tek nekoliko dana pred smrt, kad je već bila u komi. Od tada o Doni su pričali njeni prijatelji, kolege i drugi ljudi koji je vole, osim njene porodice koja u dubokom bolu žali za njom. Ipak, pevačicina majka Ajka Kolaković pristala je nakon smrti za domaće medije podeli svoje emocije i evocira uspomenu na Donu.

– Ovo su dani kad se vraćaju sećanja i kad postaješ uvek svestan nekih stvari, kad si „normalan“, a sve u tebi vrišti. Dani tišine u duši, kad si svoj a nisi svoj. Mislim da svi roditelji koji su ovo doživeli žive kao dvostruke ličnosti, u delu sebe čuvaš tu bol, a drugi deo normalno funkcioniše zbog naših najmilijih. A i Dona mi je ostavila u amanet da moram da budem jaka kao što je ona bila u svojoj borbi. Ona je oko godinu i po dana svoje bolesti provela u Danskoj i posle trećeg recidiva i lečenja vratila se sama kući. Zajedno smo provele njenih šest poslednjih meseci, dan i noć, i neke stvari su isplivale koje se nisu smele desiti. Rekla mi je „mama, napisaću novu knjigu, a knjiga „Soba za nikoga“ je laž po pitanju nekih ličnosti“.

Ajka kaže da uspeva da ispuni Doninu poslednju želju, da bude jaka i ne plače pred drugima.

– Uspevam, pred drugima sam jaka žena, a svoju tugu čuvam za sebe i imam dane za plakanje, iako deo mene uvek plače i tako će biti dok živim.

– Nastojim da se sećam lepih stvari i nje. Kad uđe negde u prostor puna je kuća, njen osmeh, ljubav prema drugima, njena ljubav prema muzici. Mada se menjaju emocije, nekad neku nagradu pogledam ili njene stvari, pa mi je sve previše bolno! Ali nastojim da vidim nju srećnu makar u mojim mislima sa najlepšim osmehom za sve ljude sveta!Dona je svoju tešku borbu sa karcinomom podelila javno, a njena majka je otkrila da li se slagala sa njenom odlukom.

– Moja ćerka je bila punoletna osoba i poštovala sam njen izbor. Kad se to desilo rekla je „a zašto svi šapuću kad se spomene bolest, ja ne želim da bude tako. Želim, iako sam bolesna, da pomognem i sebi i drugima da se bore, da rade na sebi, makar im rekli da imaju jedan dan života i da bolest nije izbor i da se može svima desiti. Nema nedodirljivih i idemo u borbu protiv ovog zla, svojim radom, ponašanjem“.

– Mnoge poznate ličnosti se sećaju, prijatelji, fanovi koji šalju slike, video snimke dečice koja i dalje pevaju njene pesme i slično. Od poznatih bih naročito spomenula Halida Bešlića pošto su imali velik hit „Sviraj nešto narodno“ i fanovi mi šalju svaki put kad on peva tu pesmu na koncertima i na taj način izrazi sećanje i respekt prema njoj. A trebalo je da budu neki koncerti sa njenim pesmama, ali zbog ove situacije čekaju se neka bolja vremena.

Majka je ovim rečima opisala ćerku:

– Muzika i samo muzika! Živela je za nju. Njena srčanost i borba za druge, iako i sama bolesna, njen razorni osmeh… Imala je ljubavi za celi svet, a ona je jednostavno bila unikat i jedinstvena pojava, bar kao žena umetnik. Bila je pevač, autor svojih pesama i pisala je za druge! Još hiljadu nekih talenata imala je ,sve što takne pozlatila bi.

(Kurir)