radiobalkanfox
Ilustracija, Foto: Paul Bradbury / Caia Image / Profimedia
Još 2007. Holandija je prvi put navedena kao najbolji primer prosperiteta u detinjstvu. Godine 2013. objavljen je izveštaj UNICEF-a koji je holandsku decu proglasio najsrećnijom na svetu. Od tada je Holandija uvek bila u vrhu, uz Dansku i Norvešku.
Nekoliko drugih organizacija, uključujući Akcionu grupu za siromaštvo dece i Svetski ekonomski forum, takođe su rangirale holandsku decu na neverovatno visoko mesto u ličnoj sreći.
Kako tačno holandski roditelji odgajaju najsrećniju decu na svetu? Postoji šest pravila kojih se dosledno pridržavaju.
Bebe dovoljno spavaju
Studija objavljena u European Journal of Developmental Psychology ispitivala je razlike između američkih i holandskih beba.
Prema studiji, relativno mirno ponašanje holandskih beba je delimično posledica regulisanog rasporeda spavanja i aktivnosti nižeg intenziteta. Poznato je da američki roditelji naglašavaju važnost stimulacije, izlažući svoju decu širokom spektru novih iskustava.
S druge strane, holandski roditelji se fokusiraju na svakodnevne aktivnosti kod kuće. Mnogo pažnje posvećuju odmoru i ne pristaju na kompromise kada je spavanje u pitanju. Veruju da dobro naspavane bebe omogućavaju dobro naspavane roditelje. Istraživanja su pokazala da Holanđani u proseku spavaju više nego bilo ko drugi na svetu – ukupno osam sati i 12 minuta svake noći.
Deca provode više vremena sa oba roditelja
Holandska vlada je 1996. godine dala zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom ista prava kao i zaposlenima sa punim radnim vremenom, doprinoseći boljoj ravnoteži između posla i privatnog života. Kultura rada sa skraćenim radnim vremenom je još jedan razlog zašto su ovde svi toliko srećniji. Sa 29-časovnom radnom nedeljom, Holandija ima najkraću radnu nedelju na svetu, prema studiji OECD-a iz 2018.
Skoro polovina odrasle populacije Holandije radi sa skraćenim radnim vremenom, pri čemu 26,8% muškaraca radi manje od 36 sati nedeljno i 75% žena radi skraćeno radno vreme – u svim sektorima, od nekvalifikovanih radnika do profesionalaca.
Kao i žene, i muškarci u Holandiji svoj posao obave za četiri dana. To im omogućava da barem jedan dan u nedelji posvete vremenu sa svojom decom. Ovo slobodno vreme se često naziva „Papadag“, što znači „Dan za tate“.
Deca osećaju manji pritisak da budu bolji u školi
U Holandiji nije sve u visokim ocenama, elitnim školama i fakultetima. Obrazovanje se posmatra kao put ka blagostanju i ličnom razvoju deteta.
U Holandiji vam nisu potrebne posebne ocene da biste ušli u većinu programa visokog obrazovanja – sve što vam je potrebno je da položite ispite u srednjoj školi.
„Ovdašnje škole ulažu više energije u motivaciju nego na postignuće. Uspeh je ono na šta se francuske i engleske škole fokusiraju, ali naše istraživanje je pokazalo da su društvene veštine ključne za sreću. One su mnogo važnije od nečijeg koeficijenta inteligencije“, rekla je ona. Rut Venhoven, profesorka na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.
Deca se podstiču da izraze svoje mišljenje
Svako u porodici, pa i najmlađi, ima svoje mišljenje. Roditeljstvo u dogovoru može biti iscrpljujuće jer testira naše strpljenje. Ali kada pustite dete da pregovara, učite ga kako da postavi sopstvene granice. To je veština koja će svima koristiti kada odrastu.
Deca jedu hagelslag za doručak
Čokolada za dobro jutro? Holanđani kažu da. U ovoj zemlji doručak je hagelslag ili čokoladna mrvice, ali iza toga se krije dublje značenje.
Sedenje za stolom kao porodica, posebno pre početka dana, rutina je koja u suštini definiše holandski porodični život. Porodica ne počinje da jede dok svi, uključujući i decu, ne budu za stolom. To je znak poštovanja.
Prema najnovijem izveštaju UNICEF-a, 85 odsto holandske dece između 11 i 15 godina reklo je da doručkuje sa svojom porodicom svaki dan. Doručak sa porodicom povezan je sa boljim školskim uspehom i smanjenim problemima u ponašanju, a istraživanje je takođe otkrilo da promoviše porodično povezivanje i zdrav razvoj identiteta.
Deca se podstiču da voze bicikl
Holanđani nisu ljubitelji automobila. Zahvaljujući ravnom terenu i mreži biciklističkih staza, biciklizam je najpraktičniji i najefikasniji način putovanja. Čak i kada pada kiša ili vetar, roditelji oblače sebe i svoju decu u toplu, vodootpornu odeću i čizme i sednu na bicikl.
Vožnja bicikla po svim vremenskim prilikama je zaista iskustvo za izgradnju karaktera. Deca se podstiču da voze bicikl svuda i po svim vremenskim uslovima jer ih to uči odlučnosti. Uči ih da život nije uvek sunčan i pun duga. Uče da se suoče sa kišom.
Bonus video:
(Espreso/Krstarica/M.O./Prenosi M.M.)
Dodaj komentar