Pravilno lomljenje česnice i simbolika

Prema predanju, ime česnica potiče od staroslovenske reči „čest“, što označava deo, jer se hleb tradicionalno „cepa“ među ukućanima na Božić, kako bi svako dobio svoj deo.

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 7. januara Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista.

Simbolika i tradicija

Česnica se priprema u čast rođenja Isusa Hrista, a smatra se da simbolično predstavlja povojnicu ovog verskog praznika. U sam hleb se tradicionalno stavlja novčić, koji može biti zlatan ili srebrni, a simbolika novčića potiče od darivanja malog Isusa po rođenju.

Simboli i običaji

Interesantno je da se u česnicu mogu stavljati i drugi predmeti, poput grančice drena, pasulja, žita, jezgra oraha, suvog grožđa ili grančice boba, a svaki od njih nosi svoju specifičnu simboliku. Na primer, pronalazak novčića u česnici se smatra predskazanjem sreće i blagostanja u narednoj godini, dok domaćin novčić stavlja u okvir ikone kako bi ga koristio sledeće godine. Zanimljivo je da se sastav česnice može razlikovati u zavisnosti od regiona. Na primer, u nekim krajevima Srbije se u česnicu dodaje grančica drena, koja simboliše zdravlje, dok se u drugim delovima zemlje u hleb može staviti grančica badnjaka, simbolizujući blagostanje.

Kada se pravi česnica

Domaćica ili domaćin, božićnu česnicu mesi u rano božićno jutro, a ponegde i na Badnji dan. Starinski običaj je da se upotrebljava voda sa izvora ili iz bunara, a onaj ko je mesi na sebi treba da ima svečano odelo, belu košulju, koje su nekada bile izvezene zlatnim nitima.

Božićna česnica u stvari je obredni hleb ili kolač. Na Božić, u podne, ili nešto ranije, domaćin sa još jednim ukućaninom prvo upali sveću i očita molitvu, zatim okrene česnicu tri puta s leva na desno, a nakon toga ukućani počinju da lome česnicu. Starinski je običaj da se pri tome pazi da ne otpadne nijedna mrva.

BONUS VIDEO

(Espreso/Srecnarepublika/prenela T.M.)