PRED NAMA JE NAJDUŽA NOĆ U GODINI Zimski solsticij dolazi na severnu hemisferu

Sledeće tri zime počeće 21. decembra, a 2027. godine ponovo 22. decembra.

Od letnjeg solsticija u junu, dani su sve kraći, a noći duže na severnoj hemisferi. Ali taj fenomen se od danas menja. Zimski solsticij, najkraći dan u godini i zvanični prvi dan zime, obeležava se danas, 21. decembra, iako će zbog vremenske razlike u pojedinim delovima severne hemisfere biti zabeležen dan kasnije.

Način na koji solsticij funkcioniše — zajedno sa prolećnim i jesenjim ravnodnevicama — fascinira ljude hiljadama godina.

Solsticij i Zemljine hemisfere

Zimski solsticij označava najkraći dan u godini i najdužu noć na severnoj hemisferi, kada se sunce pojavljuje na svom najjužnijem položaju, direktno iznad Tropika Jarca. Situacija je obrnuta na južnoj hemisferi, gde živi samo oko 10% svetske populacije. Tamo, decembarski solsticij označava najduži dan u godini – i početak leta – u mestima kao što su Argentina, Madagaskar, Novi Zeland i Južna Afrika. Kada tačno nastupa zimski solsticij? Solsticij se obično – ali ne uvek – dešava 21. decembra.

Datum solsticija se može pomeriti unapred ili unazad za jedan dan jer solarna godina (vreme koje je potrebno da se sunce ponovo pojavi na istom mestu kao što se vidi sa Zemlje) ne odgovara tačno našoj kalendarskoj godini. Ako želite da budete super precizni sa svojim zapažanjima, tačno vreme zimskog solsticija 2023. širom sveta biće 3:27 ujutro po koordinisanom univerzalnom vremenu (UTC) u četvrtak, prema Earthski.org i Farmerskom almanahu.

Zbog razlika u vremenskim zonama, Evropa, Afrika i Azija će tehnički obeležiti svoj zimski solsticij u petak, 22. decembra. Ovo su neki od većih gradova sa tačnim vremenom decembarskog solsticija:

• Tokio, Japan: petak u 12:27
• Bangkok,  Tajland: petak u 10:27
• Kalkuta, Indija: 8:57 u petak
• Istanbul, Turska: 06:27 u petak
• Helsinki, Finska: 05:27 u petak
• Milano, Italija: 4:27 u petak
• Halifaks, Nova Škotska: 23:27 četvrtak
• Baltimor, Merilend: 22:27 četvrtak
• Meksiko Siti: 21:27. četvrtak
• San Francisko, Kalifornija: 19:27 četvrtak
• Honolulu, Havaji: 17:27 četvrtak

Koja mesta osećaju najveće efekte?

Dnevna svetlost se dramatično smanjuje što ste bliži Severnom polu tokom zimskog solsticija. Ljudi u prijatnom Singapuru, samo 137 kilometara severno od ekvatora, jedva su mogli da uoče razliku, sa samo devet minuta manje dnevne svetlosti nego što dobijaju tokom letnjeg solsticija. To je otprilike 12-časovni dan, plus-minus nekoliko minuta, tokom cele godine. Mnogo više na geografskoj širini, Pariz i dalje ima respektabilnih osam sati i 14 minuta dnevne svetlosti za uživanje u hladnoj šetnji duž Sene. Razlika je izraženija u hladnom Oslu u Norveškoj, gde će sunce izaći u 9:17 i zaći u 15:11, što će rezultirati manje od šest sati anemične dnevne svetlosti.

Stanovnici Noma na Aljasci biće još više uskraćeni za sunčevu svetlost sa samo tri sata i 54 minuta veoma niske dnevne svetlosti. Ali to je prilično velikodušno u poređenju sa zalivom Prudhoe na Aljasci. Nalazi se unutar arktičkog kruga i neće videti ni jedan zrak sunčeve svetlosti. Šta uzrokuje zimski solsticij? Pošto je Zemlja nagnuta oko svoje ose rotacije, imamo promenu godišnjih doba.

Kako se planeta kreće oko Sunca, svaka hemisfera doživljava zimu kada je nagnuta od sunca i leto kada je nagnuta prema suncu. Naučnici nisu sasvim sigurni kako se to dogodilo, ali misle da je pre nekoliko milijardi godina, dok se Sunčev sistem formirao, Zemlja bila podvrgnuta silovitim sudarima koji su je doveli do naginjanja oko svoje ose.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI