Predrag Smiljković o karijeri

Naš glumac Predrag Smiljković zapravo nije imao ambicije da bude glumac, ali prst sudbine ga je uveo u glumačke vode. Danas je svima poznat kao Tika Špic, po ulozi u serijama „Porodično blago“ i „Bela lađa„, mada sam smatra za tu ulogu da je možda bila maler, jer je posle 5. oktobra serija „Porodično blago“ kraće trajala nego što je to bilo planirano jer se ta serija smatrala zaostavštinom bivšeg režima.

S druge strane, u periodu dok se snimala „Bela lađa“, Milenko Zablaćanski je tragično nastradao, Petar Kralj je preminuo pre kraja snimanja serije, a Milan Lane Gutović zbog sukoba sa produkcijom nije ostao u seriji do kraja, pa ni ta serija se nije završila kako je bilo planirano.

Interesantno je da je baš u jednoj anegdoti iz privatnog života Predraga Smiljkovića, Siniša Pavić pronašao inspiraciju za seriju „Porodično blago“.

Na početku razgovora morali smo da pitamo Smiljkovića da li mu je nekada bila „preko glave“ zbog toga što za svi znaju kao Tika Špic, a malo je onih koji ga znaju po pravom imenu i prezimenu.

– Pa, malo jeste. I to je do dan-danas tako. Nisam se ja školovao za glumu, ja sam se školovao za profesora biologije. I onda sam 1993. pobegao u pozorište kao privremeno pribežište, da se sklonim od svega. Međutim, tu su me zadržali. Ostao sam tamo. Jer sam u početku igrao dramske uloge, i opet kažem, sve je to bilo privremeno. I onda mi je Siniša dao priliku da igram sudiju u „Srećnim ljudima“. I drago mi je da se to zabeležilo u mojoj karijeri. I iz zahvalnosti meni je Siniša dao ulogu jer sam ja Siniši, na večeri kod mene, ispričao moju ličnu priču o kopanju zlata na nekom groblju. Bio sam kod nekog vidovnjaka, dao mi je neku mapu, to mi je užasno. Ja njemu pričam kako smo ja i moj kum Đoša, odnosno Bogoljub, tri noći kopali pored nekog groba i nismo iskopali ništa. I onda sam se ja žalio mojim drugarima kako smo bili da kopamo i kako ništa nismo iskopali. I dok sam pričao, bio je jedan lokalni sveštenik prisutan i on mi kaže: „A to si ti?“ Rekao: „Što?“ On mi kaže: „Došla jedna žena iz tvog sela. Dođi pope da opet opevaš grob od dede.“ I Siniša mi je posle rekao da mu je ta priča bila inspiracija za „Porodično blago“ gde smo mi krenuli da igramo nekih sedam-osam epizoda i da nas nema, međutim, težište je kasnije prešlo na našu stranu, pa smo kasnije postali glavni likovi. I negde posle 15 godina ja sam opet otišao kod istog vidovnjaka, za drugo nešto i ja ga pitam: „Ono zlato što si mi rekao, jesi li mislio na pravo zlato ili na seriju „Porodično blago“? I on se smeje i kaže mi: „Iskopa ga ti!“

Otkad ste znali Boguljuba Mitića Đošu?

– Mi se znamo od detinjstva. On je 1968, a 1969. godište. Mi se znamo od detinjstva, čak smo i komšije bili u tom kraju. Mi smo se družili i ranije, ali ne stalno, ali kasnije smo krenuli konstantno da se družimo kada smo krenuli zajedno da radimo u amaterskom pozorištu. I ja sam, da bi se odužio njemu, doveo sam Pavića u to omladinsko pozorište da pogleda jednu predstavu sa Bogoljubom i on se oduševio i rekao je: „Ubacićemo i njega kao tvog brata!“
Seriju „Bela lađa“ pratile su lične tragedije…

Milenko Zablaćanski je poginuo, Petar Kralj je preminuo… A Lane Gutović se sam povukao u toku serije… Ali i sam kraj serije „Porodično blago“ nije prošao onako kako su to hteli kreatori serije?

– Sama serija „Porodično blago“ je imala tragičnu sudbinu. Taman smo krenuli da radimo seriju 1998. i „bam“, bombardovanje. Taman smo krenuli posle da snimamo, krenula je izborna kampanja. Jedva smo preživeli i taj period. Taman krenemo da snimamo posle 5. oktobra, oni kažu: „Skidaj ovo! Ovo je tekovina Miloševićevog režima!“ I nasilno su skinuli seriju. Siniša je zamolio da barem nekako logično dovede priču do kraja.

Jesi strahovao posle 5. oktobra?

– Pa, ne! Strahovao sam za vreme bombardovanja. U toku bombardovanja ja sam dobijao pozive za rat i bio sam raspoređen dole na Kosovu. I ja spakujem torbu da krenem, kada oni kažu da sam ja potrebniji ovamo – u medijima.

Da li je istina da ste Đoša i vi bili zabranjeni zbog vica o JUL-u?

– Pre 5. oktobra, kada je JUL bio jak, ali i kada su strane službe radile punom parom i kada je „Otpor“ i te kako zauzimao svoju poziciju i kada se gledalo ko je „Otpor“, a ko nije. I mi smo gostovali kod Minimaksa. I Đoša je pre dolaska u emisiju popio flašu viskija, a pre početka emisije popio je još jednu flašu viskija. I mi smo ušli kod Minimaksa. I uživo smo se prikazivali. I u toku te emisije Big Lale je davao signale publici kada da aplaudiraju. I Minimaks kaže Bogoljubu: „Đošo, ajd ispričaj neki vic!“ A on je nekoliko dana pre toga, na minitingu u Lebanu, jer Lebane je bilo jezgro JUL-a, čuo neki vic, i on, ne znam šta mu bi, krene vic: „Dve prostitutke rade u Picin-parku kod Ekonomskog fakulteta. I jedna drugoj kaže: „Hej, loše nam ide posao, ajde da se učlanimo u JUL. A ova kaže: „Nemoj mene, mene sramota i od ovoga što radim.““ i Big Lale taman krenuo sa aplauzom i ukoči se čovek. Minimaks se ukoči. Mi smo se bili konsternirali. I Minimaks kaže: „Reklame!“ I on njemu kaže: „Jesi ti svestan šta si ispričao?“ I tog trenutka su skinuli „Minimaksoviziju„, nas su skinuli sa televizije i bili smo skrajnuti. Mi smo posle toga imali predstavu u Paraćinu, posle toga smo otišli na večeru, mi smo ušli tamo sa direktorom kulturnog centra i samo smo mi bili tu. I dva para za susednim stolom. I prilikom te večere on ga pita: „Šta ti bi da ispričaš ono?“ I posle toga, posle 5. oktobra, ja opet u Paraćinu… I ja zovem direktora da idemo na večeru i on nije hteo. Posle one noći njega je neko zvao na mobilni i on čuje naš razgovor sa druge strane. Prekine se i zvoni fiksni i diže slušalicu i nastavak našeg razgovora. A meni su rekli iz Bezbednosti da su sumnjali da smo mi iz „Otpora“ i da su nama bili spremili kamion sa peskom da nas zgaze, kako su neki već bili zgaženi. Srećom da je on tada ispričao za stolom da to je bila glupost i tako smo mi preživeli.
Aleksandar Tijanić je bio direktor RTS-a dok se snimala „Bela lađa“.

Jesu li do vas dolazile neke informacije da nekim političarima smetaju neke scene iz serije i da li možda neki političari možda liče na neke prave političare?

– Tijanić nikada nije uticao, ali jednom prilikom, jedan političar je želeo da razgovara sa Pavićem i on ga je pitao: „Je li Siniša? Ko vama javlja? Pričamo o emisiji koja se emitovala i prepoznajemo ko je tu ko.“ A zapravo je sve to bio sticaj okolnosti. Siniša je bio toliko proniciljiv, toliko je znao karaktere i ljude. Njemu je bilo lako da opisuje mentalitet ovog naroda. Kao što je Nušić to radio. I da se svako prepozna.

Bonus video:

(Espreso/M.V.)