Premijera predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“

Kultna drama Dušana Kovačevića„Sveti Georgije ubiva aždahu“ u režiji Milana Neškovića premijerno će se sutra biti izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na sceni „Ljuba Tadić“. Predstava je kruna ove polusezone teatra kojom na velika vrata ulazi u narednu godinu.

Ovaj komad napisao sam pre40 godina. Predstava čija nas premijera očekuje predstavlja prelazak u 21. vek, priču s novom tehnologijom i vizuelnom percepcijom. Svakodnevno gledamo rat, koji je toliko aktuelan da je ova predstava sublimacija haosa u kom živimo – na televiziji gledate mrtve u Gazi, a onda sledi zabavni program – izjavio je pisac Dušan Kovačević povodom premijere.

Reditelj i koautor adaptacije Milan Nešković smatra da je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku.

Čast mi je što sam predstavu režirao sa živim piscem. Rat daje kontekst ljubavnoj priči između Đorđa, Gavrila i Katarine. Ključ ovog ljubavnog trougla je da ne postoji negativan lik kao obično i da razumemo svakog od njih – naveo je na konferenciji.

Naslovne role poverene su dobro uigranoj ekipi koju čine Milan Marić, Jovana Belović, Nikola Rakočević, Nebojša Ljubišić, Anđelika Simić, Marko Janketić, Srđan Timarov, Zoran Cvijanović i drugi.

Za mene je ova predstava jedan od najvažnijih životnih trenutaka. Bez ovog komada svoj život gotovo da ne pamtim, on je odredio ceo moj život i sudbinu i živeo sam ga uvek. Govoreći rečenice iz ovog komada, udvarao sam se devojkama dok smo studirali. U filmu pre 15 godina sam igrao Mikana, a sada igram doktora Grka koji Mikana usvaja. Predstava je potpuno drugačija od svih ranijih i neočekivana, a to je veliki uspeh – uzbuđeno je prokomentarisao rad na delu Srđan Timarov.

Zoran Cvijanović, koji igra učitelja Mićuna, rekao je da su se između svih učesnika u stvaranju predstave stvorili rođački odnosi.
Duškovi komadi deluju vrlo pedagoški na pozorišni kolektiv, a terapeutski na publiku. Za vreme bombardovanja ovu predstavu smo igrali u podrumu Ateljea 212 i tad su se stvari sklopile na jedan potpuno nezaboravan način.

Uloga Gavrila poverena je Milanu Mariću, koji se osvrnuo na nesklad svog junaka.

Kada razmišljam o Gavrilu, razmišljam na dva nivoa: metaforičkom, kao nekoj osakaćenoj i uništenoj mladosti koja se vraća iz rata posle kog ostaju samo tragovi onoga što je bilo pre. S druge strane, na ličnom, on je čovek koji je pogubljen između Gavrila pre i posle rata, između toga šta je ono želi, voli i hoće, i šta je ono što više nije siguran da hoće, može i želi, a želi. U ovom komadu je to čudno postavljeno, vi između rečenica i scena morate da tražite ovo o čemu pričam, a vidite nešto sasvim treće – istakao je Marić.

Predstava „Bolest mladosti“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: