Priča o psu koji je vraćen u azil

Tref je, sasvim sigurno, trenutno najjadniji pas u našoj Hrvatskoj, piše Jutarnji list.

Ima sigurno nesretnijih od njega, ali oni obično nisu upoznali bolje. Naravno da su nesrećniji oni jadnici i jadnice koji spavaju na hladnom betonu, u svinjcu, na hladnom, oni koji nemaju šta da jedu ili piju, koji trpe zlostavljanje… Ali, Tref nije trebalo da bude u toj grupi nesrećnika.Taj momak jednom je bio na ulici, došao je u osječki azil i potom pronašao dom pun ljubavi. Mahnuo je repićem kad je za njim zazvonilo azilsko zvonce, ono koje uvek zvoni kad se neko udomi, i otapkao sa svojom vlasnicom u bolje sutra.

Bilo je to njegovo zbogom Nemetinu i tako je i trebalo biti. Mi bismo možda o njemu pisali, ali samo ako bi, recimo, napunio 18 godina. Ili spasio svoje vlasnike od opasnosti.

Ali, o Trefu pišemo jer je od juče opet u azilu. Ne želi da izađe iz boksa da obavi šta treba. Reži na radnike, trese se od straha. Ne zna on šta je napravio, šta mu se zbilo, zašto je na tom mestu gde laje 180 pasa, gde su njegovi voljeni ljudi….

Uveren je da im se nešto strašno dogodilo, sasvim sigurno, jer znamo kakvi su psi. Oni ne razumeju da ih njihovi voljeni vlasnici mogu samo tako ostaviti. Kao vrećicu smeća u kojoj se, recimo, nalaze naše drage patike. Puno smo u njima hodali svijetom, bile su nam drage, ali nam više ne trebaju, pa ih ostavimo kraj kontejnera. Možda će usrećiti nekog manje srećnog od nas, mislimo ako smo humani, dok ostavljamo vrećicu.

E pa to su napravili Trefovi vlasnici. Do prekjuče bio je on normalan, srećan pas. Onda se sve promenilo.

– Gledam pred sobom upitnik i ugovor koji su potpisali za njega i tako me bode u oči pitanje koje glasi ‘Zbog kojih situacija biste se odrekli vlasništva nad psom? Primeri: selidba, razvod braka, previše troškova, dolazak deteta u porodicu, zdravstveni razlozi…‘ i u njen odgovor ‘Ne postoji takva situacija‘. Pa opet, Tref je u azilu zbog dolaska deteta u porodicu. Ostavili su ga kao da nikad nije ni bio njihov i još su se s nama svađali jer nisu hteli da plate naknadu za vraćanje (da, kad udomljavate psa ne plaćate ništa, ali platićete ako će taj pas zbog vas biti opet ostavljen) – kaže volonterka azila.

Kod svoje dojučerašnje porodice Tref je bio srećan – živio je u stanu, igrao se, jurio za lopticom… Sad se trese u boksu, a zaposlenici muku muče šta da urade.

Trefu trenutno traže ‘kumove‘, koji će mu finansijski olakšati boravak u azilu, a onda, kad se malo navikne na nove životne okolnosti, i novi dom. Onaj pravi, dom s velikim D, onaj u kojem mu srce neće biti slomljeno. Onaj u kojem se neće niti sećati da su nekad negde postojali ljudi koji su ga ostavili poput starih patika uz kontejner.

Kurir.rs/Jutarnji list

Kurir