Princeza Ljubica Karađorđević o životu i izazovima zbog titule

Ljubica često na društvenim mrežama odgovara ljudima na razna pitanja, i kaže da su joj nedoumice koje imaju deca, uvek najzanimljivije.

– Deca su mi najslađa, skoro sam razgovarala sa decom iz naše dijaspore u Velikoj Britaniji, pitali su me gde mi je kruna i da li nosim balske haljine u svakodnevnom životu. Deca imaju viziju kako princeza treba da izgleda, i kada me sretnu u svakodnevnom izdanju, to poljulja njihovu sliku o princezi. Pokušavam da im prenesem tu poruku da je mnogo važnije šta čine, nego šta će obući – istakla je Ljubica, i dodala:

– Na svakodnevnom nivou, od buđenja do odlaska na spavanje, možda i nema velike razlike u našim životima i životima drugih ljudi. Bavimo se našim poslovima, radimo na imanju… Dolaze onda te funkcije, dešavanja, prisustva na službama, dobrotvorni rad, i jeste i nije drugačiji. Isto se borimo sa pretrpanim rasporedima, sa decom koja se bude nenaspavana, dnevnim stresovima…

Princeza se na društvenim mrežama susrela sa pitanjem: “Od čega živi kraljevska porodica?”.

– Uglavnom se taj stereotip formuliše na jedan negativan način, na te komentare ne reagujem, jer su većinom zlonamerni. Komuniciram sa ljudima na društvenim mrežama, ali taj tip uglavnom ignorišem. Jednom sam odgovorila da ostane trag za ljude koje to zaista interesuje i koji ne znaju. Mi imamo agenciju koja se bavi digitalnim marketingom u zdravstvu, ja sam farmaceut i radim sa farmaceutskim kućama. Povrh svega toga dolazi fondacija, i sve ostalo što radimo, dobrovoljno, u svoje slobodno vreme, umesto da ga koristim za svoja lična zadovoljstva, ja ga ulažem u fondaciju – objasnila je Ljubica, a potom nam otkrila da li postoje ograničenja zbog titule koja joj ne prijaju:

– Ne postoje formalna ograničenja, slobodna sam da se ponašam onako kako želim. Neko ograničenje koje ja osećam je u smislu tradicije zaveštanja koje su nam ostavili preci mog supruga i ćerki. Tu vidim vrlo usku putanju koje se treba držati, da bih na kraju života mogla da se okrenem i kažem da sam uradila dobar posao. Uglavnom se radi o odevanju i ponašanju, ali i za neke aktivnosti u javnom životu. Tu je dobar pravac, pronaći sebe u okviru tih putokaza.

Karađorđevići žive u Topoli, a Oplenac ima posebno mesto u srcima svakog člana porodice.