radiobalkanfox
Beogradsko Narodno pozorište otvorilo je novu sezonu premijerom drame „Lutka s kreveta broj 21“ Đorđa Lebovića, u režiji Egona Savina. Tim povodom prvak drame u dva nacionalna teatra, u Skoplju i Beogradu, Nikola Ristanovski razgovor za Kurir počinje pre svega osvrtom na ovaj komad, u kojem tumači lik Emila Grabnera, nacističkog oficira, jednog od upravnika Aušvica.
Posebno emotivno u ovom tekstu, koji se smatra jednim od najboljih i najpotresnijih u našoj dramskoj literaturi, jeste to što ga je sam Lebović zasnovao na svojim iskustvima logoraša koje je proživeo kao petnaestogodišnji dečak jevrejskog porekla u najstrašnijim nacističkim logorima. Na to nisu imuni ni sami akteri, koje je publika nakon poklona nagradila izuzetnim aplauzom.
Kakva je vaša prva reakcija bila da ste pozvani da igrate u ovom komadu?
– Imam poverenja u Egona Savina i smatrao sam da ima razloga što me zove. Ovo je veoma zanimljiv tekst, čisto napisan. Egon, autor teksta i ekipa bili su dovoljni da prihvatim.
Kako vam se dopada rad autora teksta Đorđa Lebovića?
– Meni je to veliko otkriće. Krenuo sam i s romanima. Taj njegov dokumentaristički pristup mi je neverovatan.
Jedan je od autora i čuvenog filma „Valter brani Sarajevo„.
– To sam otkrio u međuvremenu i moram da kažem da sam bio prilično fasciniran. On je jedan poseban talenat.
Kao neko ko je odigrao dobar deo klasike – Čehova, Šekspira, Bulgakova, Selimovića, Strindberga, Dostojevskog – možete li da kažete da je lakše igrati negativce ili pozitivne likove?
– Meni lično najteže je braniti. Stalno želim da branim lik, a postoje situacije kada je nemoguće to uraditi. Čak i u takvim situacijama želim da kod svakog lika dođem do zrna koje je duboko ljudsko. Jer, i taj zlikovac je nekad bio čovek, ako ništa drugo, bio je dete. Mene interesuje uvek šta se u tom momentu desilo što je ostavilo takve tragove.
Sreli smo se na premijeri predstave „Očevi i oci“, a nastavili ste saradnju s rediteljem Veljkom Mićunovićem i u seriji.
– Volim ljude koji ne kalkulišu, koji su iskreni i duboko tretiraju ljudske stvari. Takav pristup me posebno privlači.
Hoće li vas publika kraj malih ekrana videti uskoro u nekoj novoj ulozi?
– Snimam seriju „Konstantinovo raskršće“, pa se iskreno nadam da ćemo se videti u dogledno vreme.
Kako vam se dopada novi „Fajerflaj“ studio u Pančevu?
– Izgleda izuzetno profesionalno i autentično.
Kakvo je stanje u Makedoniji? Ima li napretka u razvoju filmske industrije?
– Nisam baš siguran. Ponekad se stvore okolnosti u kojima grupa pojedinaca pokrene neke stvari. Ipak, to nije stvar sistema, to je samo incident. Imamo malo tržište. Potreban nam je minimum tržišne logike, ali se ne radi samo o tome. Ovo pitanje je mnogo kompleksnije. Nadam se da će uskoro biti bolje.
(Kurir.rs)
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar