Radio Balkanfox
Prvi januar kroz istoriju: Šta se sve bitno i značajno odigralo na današnji dan

Prvi januar kroz istoriju: Šta se sve bitno i značajno odigralo na današnji dan

Ranije danas bavili smo se prvim važnim događajem koji se u istoriji zbio 1. januara, i koji je posledično doveo do usvajanja tog datuma za prvi dan godine u Starom Rimu, kao i procesima koji su tokom novog veka, u proteklih 500 godina, doveli do vraćanja te antičke prakse. Možete ga pročitati ovde.

Sada ćemo se pozabaviti svim istorijski značajnim događajima koji su se 1. januara kod nas i u svetu odigrali posle toga, a počećemo s 42. p. n. e. kada je Gaj Julije Cezar postao prvi Rimljanin kojega je Senat službeno ukazom deifikovao, posthumno, pošto je baš u zgradi Senata divljački ubijen 15. marta 44. p. n. e.

Prilikom oboženja mu je dodeljena titula Divus Iulius, a u to da je Cezar zaista bog prosečni Rimljanin nije imao ni trunku sumnje, ne nakon što se tokom igara priređenih njemu u čast, četiri meseci posle atentata, a u mesecu njegovog rođenja julu, na nebu pojavila kometa koja je čitavih sedam dana preletala Rim.

Cezareva kometa, kako se od tada naziva, bila je izgleda primećena i u Kini, pa verovatno predstavlja stvaran astronomski događaj; u ono vreme je takvo tumačenje većini ljudi bilo jedino logično, pa je ona zato odigrala tihu ali bitnu ulogu u izgradnji autoriteta Cezarovog posinka i naslednika Oktavijana, budućeg Avgusta, takođe boga.

Na današnji dan 404. monah po imenu Telemah pokušao je da zaustavi gladijatorsku borbu u jednom rimskom amfiteatru (možda Koloseumu) pa ga je rulja kamenovala nasmrt. Zadivljen njegovim mučeništvom, zapadni car Honorije, sin Teodosija Velikog, ali inače jedan beznadežan vladar, učinio je veliku stvar time što je odmah zabranio gladijatorske igre.

Isti taj Honorije ponovo je „zablistao” 414. kada je prvog dana te godine u Narbu (današnji Narbon) naterao svoju polusestru Galu Placidiju da se uda za Ataulfa, vizigotskog kralja; Gala je u tom trenutku bila talac Vizigota već pet godina, čak verovatno pre nego što su ovi poharali Rim 410. pod vođstvom Ataulfovog zeta i prethodnika Alarika.

Posle skore Ataulfove smrti Honorije je 1. januara 417. Galu primorao na brak s generalom Konstancijem (rođenim u Nišu ali bez krvne veze s Konstantinom), koji mu je 421. nakratko bio suvladar. Iz tog braka rodio se Valentinijan III, car Zapada (425—455), koji je zajedno s istočnim carem Teodosijem II doneo Teodosijev zakonik, koji je u oba dela carevine stupio na snagu 1. januara 439.

Kada je tačno veliki knez ugarski Vajk, kršten kao Stefan, krunisan za prvog kralja Ugarske krunom koju je poslao papa Silvestar II, otvoreno je pitanje, ali samo su dva datuma u opticaju i deli ih sedam dana: 25. decembar 1000. ili 1. januar 1001. Tim činom nastala je Ugarska kraljevina, koja će igrati važnu ulogu i u balkanskoj politici tokom narednih pet vekova.

1259. na maloazijskoj obali Egejskog mora odigralo se nešto značajno: Mihajlo VIII Paleolog, osnivač dinastije koja će vladati Romejskom carevinom sve do njene propasti, postao je nikejski car uz pomoć Republike Đenove. No, ne kao samostalni vladar već kao suvladar mladog Jovana IV Laskarisa, kojega je trebalo da čuva i da mu, kad ovaj stekne punoletstvo, preda carevinu.

Kao što možete i da pretpostavite, to nije tok događaja koji je usledio. 25. avgusta 1261. Nikejska carevina je, jednim srećnim sticajem okolnosti o kojem smo opširno pisali, uspela da povrati Carigrad i da obnovi Romejsku carevinu u punom smislu te reči. Nažalost, Mihajlo je naredio da se Jovan oslepi, i to na njegov 11. rođendan, na Božić 25. decembra iste godine.

1. januara 1500. portugalski istraživač Pedro Alvares Kabral otkrio je obalu Brazila, a tačno dve godine kasnije Portugalci su po prvi put uplovili u zaliv Gvanabara, na čijoj se jugozapadnoj obali razvio Rio de Žaneiro, čije ime na portugalskom znači „Januarska reka”.

Grad bez ljudi

Panorama Rio de Žaneira i statua Hrista Spasitelja koji bdi nad „Januarskom rekom”. Foto: Tanjug/AP

U našem susedstvu, posle katastrofe na Mohaču i pogibije kralja Lajoša II Jagelonca, visoko ugarsko plemstvo na saboru u Požunu sredinom decembra 1526. izabralo je Ferdinanda I Habzburškog, nadvojvodu Austrije, za novog kralja Ugarske, koja se već nekoliko vekova nalazila u personalnoj uniji s Hrvatskom, koja je smatrana zasebnim entitetom.

Već 1. januara 1527. hrvatsko plemstvo na Cetinskom saboru to potvrđuje, ali izgleda nezavisno od Ugara, i bira Ferdinanda za kralja Hrvatske, pošto se obavezao da će poštovati prava, slobode, zakone, običaje i povlastice njihove kraljevine, i pomoći joj u odbrani od Turaka. Pristalice ideje hrvatskog državnog prava to tumače kao raskid personalne unije s Ugarskom i ulazak u uniju s kućom Habzburg.

No suprotno odlukama Cetinskom saboru, slavonski sabor je izabrao Ivana Zapolju. Takva podela se odigala i u samoj Ugarskoj (niža ugarska vlastela je listom bila za Zapolju), što je izazvalo građanski rat na čitavom tom prostoru, između dva pretendenta i njihovih pristalica. Ferdinand je na kraju izašao kao pobednik.

1772. Londonska kreditna menjačka kompanija izdala je prvi putnički ček u istoriji koji je mogao da se koristi u 90 evropskih gradova, potpuno promenivši prirodu putovanja i znatno je olakšavši, barem onom bogatom sloju koji više nije morao sa sobom da vuče novac.

1776. general Džordž Vašington razvio je na brdu Prospekt „Zastavu Velike unije”, prvu zastavu SAD, koja je imala trinaest crvenih i belih pruga, ali je umesto zvezda u gornjem levom uglu imala „junion džeka”. Sutradan je poslato jedno pismo koje sadrži prvu dokumentovanu upotrebu fraze „United States of America”, mada je iz konteksta jasno da je već bila u upotrebi.

1781. otvoren je Gvozdeni most preko engleske reke Severn, prvi od livenog gvožđa; usledilo je omasovljenje upotrebe tog materijala u gradnji. 1788. izašao je prvi broj „Tajmsa”, a 1801. Kraljevina Velika Britanija i Kraljevina Irska ujedinile su se i stvorile Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Istog dana italijanski astronom Đuzepe Pjaci otkrio je patuljastu planetu Cereru.

1804. okončana je francuska vladavina nad Haitijem, koji je tako postao prva većinski crnačka republika na svetu, i druga nezavisna država u Severnoj Americi posle SAD. 1806. Napoleon je ukinuo francuski revolucionarni kalendar i vratio gregorijanski; o tom neobičnom kalendaru pisali smo pre skoro pet godina.

1808. napravljen je važan iskorak u borbi protiv robovlasništva, kada su SAD zabranile uvoz novih robova u zemlju, ali ne i unutrašnju trgovinu njima, koja je nastavila da se nesmetano odvija. 1818. izašlo je prvo izdanje romana „Frankenštajn ili moderni Prometej” od Meri Šeli, ali pod pseudonimom. 1822. godine Grčka je dobila prvi svoj ustav: dokument nazvan „Privremena vlada Grčke”.

Meri Šeli

„Meri Vulstonkraft Šeli”, Ričard Rotvel, 1840. Foto: Wikipedia/National Portrait Gallery London

1834. većina nemačkih država obrazovala je carinsku uniju, „Colferajn”. Ovo je značajan događaj jer se radi o prvoj takvoj uniji među suverenim državama u istoriji koju nije pratila polička unija ili federacija. 1877. kraljica Viktorija postala je carica Indije, pošto je britanska vlada ranije rešila da preuzme kontrolu nad tom zemljom od Istočnoindijske kompanije.

Šest britanskih kolonija u Australiji — Novi Južni Vels, Kvinslend, Viktorija, Južna Australija, Tasmanija i Zapadna Australija — obrazovale su 1901. federaciju pod nazivom Komonvelt Australija; prvobitno je bila samoupravni dominion u okviru Britanske imperije, ali je tokom 20. veka postala u punom smislu suverena i nezavisna država.

1904. u Kraljevini Srbiji uvodi se Orden Karađorđeve zvezde, „za posebne zasluge prema Kralju, državi i naciji u civilnoj i vojnoj službi”. Bio je jednak Ordenu Miloša Velikog, koji je ukinut posle Majskog prevrata. Ako vam ovo zvuči kao ponašanje režima koji misli da istorija od njega počinje i koji ima potrebu da prethodnu briše, potpuno ste u pravu, to ne samo da tako zvuči nego tako i jeste.

1912. godine Sun Jatsen proglašava Republiku Kinu, a poslednji kineski car Pu-Ji iz mandžurske dinastije Ćing abdicira 12. februara, ako se to može reći za šestogodišnje dete koje isprva nije bilo ni obavešteno da se bilo šta dešava. Pu-Ji je nastavio da živi u Zabranjenom gradu, a republikanska vlada mu je zakonski ostavila titula i tretirala ga kao stranog vladara sve do 1924.

1. januara 1934. na snagu u Trećem rajhu je stupio Zakon o prevenciji naslednih bolesti kod potomaka, na osnovu kojeg je sterilisano više od 400.000 ljudi, velikom većinom Nemaca, budući da je cilj zakona bio „zdravlje” nemačke „krvi”. No treba reći da je taj zakon, mada u srži nacional-socijalizma, nastao po ugledu na eugeničke zakone iz pojedinih američkih saveznih država.

1. januara 1942. Deklaraciju Ujedinjenih nacija potpisalo je 26 zemalja, među njima i Kraljevina Jugoslavija. Prvog dana 1947. načinjen je prvi korak ka Saveznoj Republici Nemačkoj, kada su britanska i američka zona sjedinjene u tzv. Bi-zonu, koja je 1948. postala tzv. Tri-zona, priključenjem francuske. Na tlu „Trizonezije”, kako su je šaljivo nazivali, obrazovana je 23. maja 1949. SR Nemačka.

1. januara 1958. na snagu su stupili Rimski ugovori potpisani prethodne godine: tako je nastala Evropska ekonomska zajednica, prethodnica Evropske unije. Kada je EU formirana 1992. u Mastrihtu, EEZ je inkorporisana u nju i preimenovana u „Evropska zajednica”; formalno je ugašena tek 2009. kada je EU apsorbovala sve njene institucije i postala joj zakonska naslednica.

Evropska ekonomska zajednica, Rimski ugovori

Potpisivanje Rimskih ugovora 25. marta 1957. Stupili su na snagu 1. januara 1958. godine, a njima je obrazovana Evropska ekonomska zajednica, preteča Evropske unije. Foto: Profimedia/AFP

Već narednog 1. januara imali smo novi važan istorijski događaj: 16 dana pre svog 58. rođendana, kubanski predsednik Fulhensio Batista pobegao je avionom u Dominikansku Republiku, pred nastupajućim snagama Pokreta 26. jul, na čijem se čelu nalazio Fidel Kastro. Dan kasnije, revolucionari predvođeni Gevarom i Sjenfuegosom ušli su u Havanu. Kubanska revolucija je završena.

U raznim delovima sveta narednih godina zbivali su se 1. januara važni događaji u procesu dekolonizacije: 1960. Kamerun je postao nezavisan od Francuske i Britanije, 1962. Zapadna Samoa od Novog Zelanda, dok se 1964. Federacija Rodezije i Njasalenda podelila na nezavisne države Zambiju i Malavi, te Rodeziju koja je na neko vreme ostala pod britanskom kontrolom.

1971. „NBC” je u večernjem terminu emitovao poslednju reklamu za cigarete u istoriji američke televizije: u ponoć je na snagu stupio zakon kojim je to zabranjeno. 1973. Danska, Irska i UK postali su članice EEZ. A 1976. tragedija: nova godina je počela eksplozijom bombe u avionu na liniji Bejrut—Muskat, kom prilikom je poginulo svih 66 putnika i 15 članova posade, a da niko nikada nije preuzeo odgovornost.

Tačno dve godine kasnije, 1978. opet je nova godina počela avionskom tragedijom i to još većom: putnički avion „Er Indije” pao je u Arapsko more, nedaleko od Mumbaja, zbog kvara, vremenskih uslova i greške pilota: poginulo je svih 213 ljudi u njemu. 1979. Narodna Republika Kina i Sjedinjene Američke Države uspostavile su normalne diplomatske odnose.

Njujork, Dejvid Dinkins

Dejvid Dinkins sa suprugom Džojs 7. novembra 1989. slavi izbor za gradonačelnika Njujorka. On je prvi Afroamerikanac izabran na tu funkciju. Foto: Profimedia/AFP/Ron Haviv

1981. Grčka je postala članica EEZ. 1983. ARPANET je usvojio TCP/IP protokol, čime je zapravo suštinski nastao Internet. 1984. je Brunej, minijaturna državica na ostrvu Borneo, na obali Južnog kineskog mora a na kopnu potpuno okružena Malezijom, postao nezavisan od Britanije; zvanično se zove: „Nacija Bruneja, boravište mira”.

1985. obavljen je prvi razgovor putem mobilnog telefona u UK: Majkl Harison je pozvao svog oca ser Ernesta, predsednika „Vodafona”. 1989. na snagu je stupio Montrealski protokol koji je obavezao zemlje-potpisnice da smanje upotrebu freona za 50% da bi se spasio ozonski omotač; kasnije su odredbe pooštravane, a potpisnice su danas praktično sve zemlje sveta. Ozonski omotač se oporavlja.

1990. Dejvid Dinkins postao je prvi crnac gradonačelnik Njujorka. 1993. odigrao se Plišani razvod, tj. raspad Čehoslovačke, voljom slovačkih političara a suprotno željama narodâ: podelu je podržavalo svega 36% Čeha i 37% Slovaka. Čehoslovački predsednik Vaclav Havel ranije je podneo ostavku, ne želeći da nadzire proces koji nije podržavao (posle je izabran za prvog predsednika nezavisne Češke).

1994. na snagu je stupio Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) između Kanade, Meksika i SAD. 1995. nastala je Svetska trgovinska organizacija, s ciljem nadziranja i liberalizacije međunarodne trgovine (Srbija među retkima još uvek nije članica već samo posmatrač, zajedno s recimo BiH i Belorusijom, ali i Izraelom). Istog dana Austrija, Finska i Švedska postale su članice EU.

Evropska Unija, evri, budžet

Foto: Shutterstock

1. januara 1999. evro je stupio na svetska finansijska tržišta. 2001. evro-zoni se priključila Grčka, a 2002. fizičke kovanice i banknote evra su ušle u upotrebu u 12 zemalja-članica, da bi u naredna dva meseca nacionalne valute nestale iz opticaja. Slovenija je ušla 2007, Kipar i Malta 2008, Slovačka 2009, Estonija 2011, Letonija 2014, Litvanija 2015: sve navedeno zbilo se 1. januara.

U međuvremenu, 2007. Bugarska i Rumunija su postale članice Evropske unije, da bi se istog dana putnički avion u Indoneziji raspao u letu, kada je poginulo svih 96 putnika i šest članova posade. 2009. je 66 ljudi izgubilo život u požaru u jednom noćnom klubu u Bangkoku, tokom novogodišnjeg slavlja.

2010. automobil-bomba u Pakistanu na odbojkaškom turniru usmrtila je 105 ljudi a ranila 100, da bi godinu dana kasnije bomba ispred koptske crkve u Aleksandriji odnela 23 života. U stampedu koji je nastao tokom novogodišnjeg slavlja na stadionu u Abidžanu u Obali Slonovače, 2013. poginulo je 60 ljudi a 200 povređeno. 2017. eksplozija bombe u noćnom klubu u Istanbulu ubila je 39 ljudi a ranila 60.

Pre toga, 1. januara 2011. obustavljeno je obavezno služenje vojnog roka u Republici Srbiji, dok su Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan na današnji dan 2015. obrazovali Evroazijsku ekonomsku uniju. I sada je najbolje da stanemo, jer ako krenemo i sa značajnim rođenjima i smrtima, verovatno nikada nećemo završiti.

Video: Bogata istorija i snažno prijateljstvo sa Srbima: Evo zašto morate da posetite Krf

(P. L.)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.




Telegraf

radiobalkanfox

Dodaj komentar