Prvi put otkrivene zvezde kojima je isisan vodonik

Pronađeno je 25 zvezda kojima je isisan vodonik u Malom Magelanovom oblaku i Velikom Magelanovom oblaku.

Astronomi Univerziteta u Torontu otkrili su populaciju masivnih zvezda kojima su pratioci u binarnim sistemima isisali sloj vodonika. Otkrića objavljena u žurnalu Science bacaju novo svetlo na zvezde za koje se veruje da dovode do posebne vrste supernove, eksplozije koja se dešava kada masovne zvezde umiru, a rađaju se crne rupe ili neutronske zvezde, piše LiveScience.

Kada masivne zvezde nestanu u eksploziji supernove, one često budu sjajnije od svih zvezda u toj galaksiji. Kod nekih od njih nedostaju dokazi o postojanju vodonika, pa je pretpostavka da sve počinje sa zvezdama kojima takođe nedostaje ovaj narasprostranjeniji element u kosmosu. Međutim, dokaz o tim zvezdama do sada je izmicao naučnicima, ali su konačno otkrili 25 takvih zvezda u satelitskim galaksijama Mlečnog puta.

– Već deceniju ili dve znamo da su skoro sve masivne zvezde u stvari u binarnim sistemima i jedna od tri te zvezde je u procesu gde gravitacion uticaj druge zvezde uklanja omot vodonika. Svemir ima smisla samo ako ove zvezde postoje i veoma su česte. Međutim, do ove studije otkriven je samo jedan takav sistem, što je bio veliki problem – rekla je Marija Draut, profesorka Odeljenja za astronomiju i astrofiziku Univerziteta u Torontu i koautor nove studije, za LiveScience.

Otkriće zvezda kojima je isisan omot vodonika u Malom Magelanovom oblaku i Velikom Magelanovom oblaku, malim galaksijama koje kruže oko Mlečnog puta, konačno može da potvrdi modele stelarne evolucije.

– Mnoge zvezde su deo kosmičkog plesa sa partnerom, kruže jedna oko druge u binarnom sistemu. To nisu usamljeni džinovi, već deo dinamičnog para, zvezde koje utiču jedna na drugu tokom života. Naš rad baca svetlo na ove fascinantne odnose i otkriva svemir koji je mnogo više povezan i aktivan nego što se mislilo. Kao što su ljudi socijalna bića, tako su i zvezde, a posebno one masivne, retko same – rekla je Betani Ludvig, doktorand Univerziteta u Torontu i autor studije, a prenosi EurekAlert!

(Kurir.rs/Telegraf Nauka/LiveScience/EurekAlert!/A.G.)

Bonus video:

Kurir