radiobalkanfox
Foto: ATAImages, E-stock
U svojoj četvrtoj knjizi „Padre, idiote“ Žarko Laušević je opisao prve dane slobode, kao i kako je protekao njegov susret sa Željkom Ražnatović Arkanom i njegovom suprugom Svetlanom Cecom Ražnatović. Kako je napisao, odbio je Arkanov predlog da mu nabavi lažni pasoš da bi mogao da pobegne iz zemlje.
Foto: ATA Images, Youtube.com printscreen Fondacija Slobodan Stojanović
Naime, Laušević u knjizi opisuje kako ga je, kada je izašao iz zatvora, pokojni glumac Dragan Nikolić, njegov veliki prijatelj, odveo na stadion Obilića. S njima je sedela i Arkanova supruga Ceca Ražnatović. Gaga, kako piše Laušević, želeo je da mu pomogne da izađe iz zemlje u momentu kad su tenzije oko njegove presude i puštanja na slobodu i dalje bile velike.
– Stadion Obilića, nešto kasnije. Ručamo „dečju radost“ – brdo pohovanih telećih šnicli i pire. Domaćinska atmosfera. Limunada i voda.
Nešto kasnije, ostali smo sami pored terena.
Arkan: Treba malo da se skloniš, sve će to da se zaboravi.
Lauš: Ja… Ne mogu.
A: Šta, ku*ac, ne možeš?
L: Da zaboravim.
A: Može, može, sve se zaboravi! Idi, otputuj negde na par godina…
L: Nemam ni pasoš još uvek.
A: Je*o pasoš, oćeš to sad da završimo? Tapi (Dragan Malešević)? Sad, dok šetamo. (Uzima telefon)
– Odmahnuh glavom. Pogleda me, a njemu uzvratiti takav pogled nije lako. Ni zdravo.
A: Ja ne volim sise! Mislim da ti nisi! Jesam li se zajebao možda?
ŽALIM GA ISKRENO
Pored aut-linije stoji parkiran džip. Iza gola još jedan. U oba ima ljudi.
A: Evo ti moj broj, twenty four/seven! Šta god treba! To ti je moj dug, zbog Natalije (Arkanova bivša supruga). Uvek je lepo govorila o tebi. Nisam hteo pred Cecom.
L: Hvala ti, Željko!
A: I zajebi ove glumce! Gaga je legenda nad legendama, ali svi puše, piju, je*ote! Ali ti živi svoj život! Niko to drugi neće! Glavu gore! Sad je sve gotovo! Don’t be cloud on a sunny day!
Laušević je ipak na kraju otišao iz Srbije i naselio se u Njujorku sa svojom porodicom – tamo je saznao za Arkanovu smrt.
– Žalim ga, iskreno. Ljude pamtimo po ličnim odnosima. Moji i njegovu su bili korektni. Kako god, nijedna istorija, nijedan pravedan sud ne traži od tebe da se odričeš prijatelja, rodbine, ma kako oni presudili i ma koliko se ti ne slagao s njihovim stavovima i postupcima – piše Laušević u jednom delu svoje nove knjige.
Arkan: Puno mojih je tetoviralo tvoju facu
Žarko je ispričao još jednu anegdotu s Arkanom.
– Znaš da me jedan majmun pitao je l’ ovo stadion po onom glumcu Milošu Obiliću? I kako je izgledao Obilić? Ko ti, brate! Moraš to da čuvaš! To smo mi! Srbi! Nije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar! A? (Zagrli me)
Osmehnuh se. Ne osećam se prijatno, mada on sve radi da bude drugačije.
– Znaš, puno mojih je tetoviralo tvoju facu na grudi, mišku, jedan i na… – smeje se.
– Bog i Šotra su to tako namestili… – skroman sam, kao da polažem prijemni za Hilandar.
Foto: E-Stock, Tanjug
Dobio stan od brata Danice Drašković
U jednom od poglavlja Laušević je opisao odnos s Vukom i Danicom Drašković, koji su devedesetih hapšeni po nalogu bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, njihovog političkog protivnika. U to vreme Daničin brat Veselin Bošković, tadašnji direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, ponudio mu je stan u vlasništvu grada da preživi.
– Nemoj mi ništa zahvaljivati. Taj fond solidarnosti postoji od kraja Drugog svetskog rata, ali to je uglavnom išlo komunističkim ljubavnicama. Ti si uradio dosta za kulturu ovog grada i najmanje što Beograd može da učini za tebe jeste to. Nek ti je sa srećom! Odlazimo da vidimo. Divan jednosoban stan, za koji smo odmah isplanirali kako ćemo ga adaptirati, s nekim krevetom koji se spušta, mesto za kolevku, kako pregraditi terasu, šank koji se podiže… Pričamo i kako bismo podigli neki kredit da stan otkupimo jednog dana – napisao je Laušević.
Foto: Tanjug-J.Ilić
Dačić: Lauš nije verovao da ću da mu donesem pasoš
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je 2012. uručio pasoš Žarku Lauševiću u Njujorku, gde je ovaj živeo s porodicom.
– Nije verovao da ću da mu donesem pasoš, tako da, eto, tako smo se upoznali. Mene je nekako život upoznao sa Žarkom, zato što sam bio ministar unutrašnjih poslova. Znate da je u nadležnosti ministarstva i državljanstvo i onda je jedna grupa glumaca tražila razgovor sa mnom i založili se za Žarka, da je on u izuzetno teškoj situaciji. Nisam ga poznavao do tada, ali, naravno, znao sam za njegov rad, svi smo mi znali, on je stariji od mene šest godina, ali je svakako bio naš idol. Imao je nerešeno pitanje državljanstva, odnosno postojala je mogućnost da, ukoliko se ne reše papiri, on nije imao pasoš, da ga bukvalno na ulici sretnu policijski organi, kontrola i da ga izruče Crnoj Gori. Čim sam dobio njegovu saglasnost, počeli smo to da radimo i iskoristio sam priliku kada sam službeno boravio u Njujorku, pošto je on živeo u Njujorku, da se sretnem s njim – rekao je Dačić na Tanjug TV.
Reditelj Amar: Nisam stigao da se pozdravimo, već je bio u komi
Zoran Amar, reditelj filma „Šmeker“, u kom je mladi Žarko Laušević ostvario jednu od svojih mitskih uloga, nije stigao da se oprosti od kolege. Dok je doputovao iz daleke Kalifornije, glumac je već izgubio svest.
– Kad sam stigao u Beograd, bio je već u komi i, nažalost, nisam stigao da stegnem ruku svom velikom prijatelju. Najvećem. Najboljem. Od Žarka i iz njegove priče ja sam mnogo naučio o životu, bila je to teška i duboka priča, velika, nimalo jednostavna ni laka za ispričati i išla je u smeru koji je bivao sve dublji i dublji. A sada je kraj. A u meni samo teška praznina. Sve drugo je o njemu već poznato, nešto što se dogodilo, što će postati uspomene – rekao je reditelj za medije.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar