Recept za dug život: Nauka otkriva „tajne“ žene koja je živela do 117 godine

Otprilike godinu dana nosila je titulu „najstarije žene na svetu“: Marija Branjas Morera, koja je preminula u avgustu 2024. godine, imala je ćelije koje su bile biološki 17 godina mlađe i izuzetno zdrav mikrobiom. Istraživanje Univerziteta u Barseloni otkriva nove uvide u zdravo starenje.

Kada bi je pitali koja je tajna njene dugovečnosti, običavala je da odgovori: „Sreća i dobra genetika“. I Marija Branjas Morera uopšte nije grešila. Preminula je u avgustu 2024. u 117. godini i 5. mesecu života, i jedno vreme je bila najstarija žena na svetu. Danas nauka potvrđuje ono što je i sama tvrdila: analiza njenog DNK-a sprovedena pre smrti otkrila je da su njene ćelije bile biološki 17 godina mlađe od stvarne dobi, a njen crevni mikrobiom podsećao je na onaj kod deteta. Poslednje godine života provela je bez ozbiljnih neurodegenerativnih i kardiovaskularnih bolesti. Jedinstvena kombinacija faktora, koja otvara nova vrata razumevanju starenja.

Dugovečnost: zašto se o zdravom starenju odlučuje pre rođenja

Genetika i DNK Marije Branjas Morera

Studiju je vodio profesor Manel Esteler sa Univerziteta u Barseloni, a analizirano je genetsko nasleđe Marije Branjas Morere. Otkrivene su neuobičajene osobine – geni koje je nasledila štitili su njen organizam od tipičnih znakova starenja, omogućivši ćelijama da funkcionišu kao da su gotovo dve decenije mlađe. Katalonski list Ara pisao je o pravom „privilegovanom genomu“ koji bi mogao da objasni njenu dugovečnost. Pored toga, njen crevni mikrobiom, ključan za opšte zdravlje, bio je sličan dečijem – što je zapanjilo naučnike i otvorilo nova istraživačka polja u borbi protiv starenja.

Zdrav način života i ishrana za duži život

Ako je DNK imala ključnu ulogu u njenoj dugovečnosti, njen stil života svakako je doprineo maksimalnom iskorišćenju tog potencijala. Marija je pratila mediteransku ishranu bogatu svežim i fermentisanim namirnicama, uz redovnu naviku: tri jogurta dnevno. Alkohol i duvan je uvek izbegavala, a gajila je aktivan životni stil – svakodnevne šetnje bile su neizostavne.

Ali ono što posebno fascinira jeste njen pogled na život: „Red, mir, dobri odnosi sa porodicom i prijateljima, kontakt sa prirodom, emocionalna stabilnost, bez briga, bez žaljenja, mnogo pozitivnosti i držanje podalje od toksičnih ljudi“, izjavila je za Ginisovu knjigu rekorda. Savršen balans tela i uma, koji joj je omogućio da ostane mentalno bistra do samog kraja.

Marija Branjas Morera – svedok istorije

Život Marije Branjas Morere nije bio samo izuzetno dug – bio je duboko isprepletan sa istorijom. Rođena je 1907. godine u San Francisku, u porodici špansko-meksičkog porekla, a 1915. se preselila u Kataloniju zbog bolesti njenog oca. Tokom života preživela je Prvi svetski rat, pandemiju gripa 1918, Španski građanski rat, Drugi svetski rat i, nedavno, pandemiju kovida – koji je preležala bez simptoma.

U januaru 2023. godine zvanično je proglašena najstarijom osobom na svetu nakon smrti francuske časne sestre Lusil Randon. I pored svojih godina, nastavila je da komunicira sa spoljnim svetom zahvaljujući uređaju za konverziju govora u tekst, zadržavajući stalnu vezu sa svojim najbližima.

Istraživanje DNK i nova saznanja o starenju

Slučaj Marije Branjas Morere predstavlja jedinstvenu priliku za nauku. Istraživači se nadaju da će njena genetska analiza pomoći u razvoju terapija protiv starenja i prevenciji bolesti povezanih sa starošću. „Ovi rezultati dovode u pitanje pretpostavku da su starenje i bolest neraskidivo povezani“, naveli su naučnici. Ukazujući da je, pod određenim uslovima, moguće doživeti duboku starost bez gubitka kvaliteta života. San o večitoj mladosti možda je i dalje daleko, ali primer Marije Branjas Morere pokazuje da bi tajna dugog i zdravog života mogla već biti zapisana u našim genima – i u svakodnevnim odlukama koje donosimo.