Rođaci otvorili dušu o Milošu Bojaniću

Kako bi ostvarili svoje snove, ali i obezbedili sebi život kakav nisu imali, mnogi su morali trbuhom za kruhom, odnosno, da napuste svoje rodno selo. Pre mnogo godina je svoje kofere spakovao i Miloš Bojanić i otišao iz rodne Bosne u veliki grad.

– Odrasli smo skupa. Čuvali stoku skupa, i ovce i konje i krave. I usput šargijali. On svira i frulu dobro. I, kada sam ja otišao u srednju školu, on je otišao za Novi Sad. Posle sam ja počeo da radim u Bijeljini i tu sam malo pomogao – kaže brat od strica Miloša Bojanića, koji takođe ima sklonosti ka muzici, i dodaje:

– Moji ujaci su inače čuveni muzičari, njih četiri brata i sa njima je i on počeo karijeru pevajući na vašarima seoskim. Međutim, pošto je bio talenat to je odmah kanalisalo njegovu budućnost.

I Bojanićev bratanac je imao reči hvale za strica.  

– Dobar je, retko se viđamo, ali viđamo se, pogotovo u poslednje vreme, te neke fešte, veselja, sahrane.

Na konstataciju da mnoge, kada dođu u neke godine, selo vuče nazad rođak kaže:

– On je ovde rođen, odrastao, ko zna, možda se vrati za koju godinu. Svakoga vuče tamo gde je rođen.

U selu Ruhovina Miloš Bojanić ima dosta rođaka.

– Prvo smo familija, treći rođaci. Pamtim ga kao dete, odrasli smo zajedno. Imali smo normalno odrastanje. Sve je bilo zanimljivo. Izmišljali smo neke igre, peli se na drveće, išli kao majmuni sa drveta na drvo – kaže rođak osmehujući se, a na pitanje da li je mogao da pretpostavi da će Miloš postići ovakav upseha kakav ima kaže:

– Pa, imao je predispozicije i ranije.

Još jedan rođaka popularnog folk pevača je ispričao kakav je bio.

– Pošten čovek. Radan, snalazio se.

O tome kako je provodio dane u detinjstvu dok je još išao u osnovnu školu i živeo u rodnom selu pričao  je brat od strica sa kojim je pevač bio nerazdvojan.

– Mi smo išli peške svi u školu tu u Janji. Prvi razred, drugi razred… I sad, možete zamisliti to je pet i po, šest kilometara svaki dan. Sneg nam je nekad bio do… Ne prođe ujutru ni grtač, niti je autobusa bilo i nas osmoro, devetoro, desetoro ide jedno za drugim. A kad dođe jesen, krene škola, sve prepuno voća, povrća, mi to voće idući iz škole beremo. Bile su jabuke pored puta, sad više toga nema. Normalno, kod kuće te čeka čuvanje stoke, naveče prvo uz lampu i uz fenjer, pa posle toga struja i onda… – kaže brat od strica folk pevača i dodaje da to sve Miloša nije poremetilo da krene nekim pogrešnim putem, uspeo je da sačuva sebe na estradi.

– Za razliku od mnogih, znao je šta hoće, znao je dokle može. Verovao je u sebe. Na svu sreću pa su se i ti kontakti ostvarili kada je trebalo i dobio je prave pesme kada je trebalo.

 Miloš Bojanić otkrio koji predlog mu je dao Saša Popović