radiobalkanfox
Iako se Aleksandar II i Abraham Linkoln nikada nisu sreli niti direktno sarađivali, njihova indirektna veza tokom Američkog građanskog rata (1861–1865) predstavlja intrigantan primer diplomatskih i strateških odnosa tog vremena.
U tom periodu odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država bili su izuzetno srdačni. Ruski car Aleksandar II pružio je posrednu podršku Linkolnovoj Uniji u ključnom trenutku, kada je Unija bila suočena s mogućnošću intervencije evropskih sila. Naime, Velika Britanija i Francuska razmatrale su podršku Konfederaciji zbog ekonomskih i političkih interesa, uključujući trgovinu pamukom i potencijalne teritorijalne dobitke.
Jedan od upečatljivih trenutaka rusko-američke saradnje dogodio se u oktobru 1863. godine, kada je ruska Pacifička eskadra, predvođena kontraadmiralom Andrejem Popovom, stigla u San Francisko. Eskadra je uključivala brodove poput korveta „Bogatir“, „Kalevala“ i „Rinda“, kao i kliper „Abrek“.
Dana 24. oktobra 1863. godine, izbio je veliki požar u San Francisku, a ruski mornari su se priključili lokalnim vatrogascima i građanima u gašenju požara, pokazavši izuzetnu hrabrost. Kao znak zahvalnosti, građani San Franciska organizovali su svečani banket u čast ruskih mornara, dodatno učvršćujući prijateljske odnose između dve zemlje.
Ruska strateška podrška Uniji
Rusija je, pod vladavinom Aleksandra II, zauzela stav podrške Uniji, jer je car delio simpatije prema Linkolnovoj borbi za očuvanje jedinstva države i ukidanje ropstva, videći sličnosti sa svojim reformama u Ruskoj imperiji, uključujući ukidanje kmetstva 1861. godine.
Najznačajniji trenutak ove indirektne saradnje dogodio se 1863. godine, kada je Rusija poslala Atlantsku flotu u Njujork, a Pacifičku flotu u San Francisko. Ovi brodovi stigli su u američke luke u jeku rata, što je poslalo snažnu poruku evropskim silama. Britanija i Francuska su ovo prisustvo tumačile kao znak ruske podrške Uniji, što ih je obeshrabrilo od direktne intervencije na strani Konfederacije.
Linkolnova administracija sa oduševljenjem je dočekala ruske mornare, organizujući parade, svečane prijeme i bankete u njihovoj čast. Iako nije postojao zvaničan savez, ovaj čin je dodatno učvrstio prijateljske odnose između Rusije i Sjedinjenih Država.
Simbolika i posledice saradnje
Aleksandar II i Linkoln delili su zajedničke ideale, iako u različitim političkim kontekstima. Nakon Linkolnovog ubistva 1865. godine, Aleksandar II poslao je zvanično saučešće, što je dodatno ojačalo veze dve zemlje. Kulminacija njihove prijateljske politike dogodila se 1867. godine, kada je Rusija prodala Aljasku Sjedinjenim Državama za 7,2 miliona dolara. Ovaj potez bio je motivisan željom da se učvrste odnosi sa SAD i oslabi britanski uticaj u regionu.
Ruska mornarica kao geopolitički faktor
Atlantsku eskadru, koja je stigla u Njujork 1863. godine, predvodio je kontraadmiral Stepan Lesovski. Eskadra je brojala šest brodova, uglavnom jedrenjaka sa parnim pogonom, što je tada bila prelazna tehnologija u mornaričkom ratovanju. Iako su u tehnološkom smislu zaostajali za britanskim i francuskim oklopnjačama, ruski brodovi predstavljali su značajnu stratešku pretnju manjim flotama i signalizirali evropskim silama da bi vojna podrška Konfederaciji mogla imati ozbiljne posledice.
Iako Aleksandar II i Linkoln nisu imali ličnu saradnju, njihovi politički interesi su se poklopili u ključnom istorijskom trenutku. Rusko prisustvo u američkim vodama pomoglo je Uniji da odvrati evropske sile od intervencije, dok je prodaja Aljaske dodatno učvrstila prijateljstvo između dve zemlje. Ova epizoda pokazuje kako diplomatske odluke i simbolični gestovi mogu imati dalekosežne posledice na tok istorije.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar